924
Српске власти у сенци грађанских протеста разматрају даље кораке. Делује да ће покушати да их уштопују ванредним изборима, али тај потез прате и бројне препреке. Властима донекле на руку иде блокада дијалога о Косову и то кривицом Приштине. У том читању, пошто се ништа за преговарачким столом не дешава, могу се на брзака одржати некакви избори на којима би власт добила нови мандат и обесмислила протесте.
Ту, међутим, постоје два проблема: најављени бојкот опозиције и све чешће спекулације да је правно обавезујући споразум малтене спреман, и да његово потписивање може уследити већ ове године. Да ли су те вести тачне није више ни важно, али свакако служе као додатни притисак на председника Александра Вучића. У такав тајминг се, дакле, не уклапају никакви избори.
Опасност бојкота
Београдска штампа пише да су Вучићу стигла упозорења са Запада да никако не расписује изборе које би опозиција бојкотовала. Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД-а, каже да „властима није проблем да скупе довољан проценат излазности на тим изборима, али бојкот би натерао Српску напредну странку да много тога објашњава и домаћој и међународној јавности“.
Грађани са улица и опозиција су пак изнедрили документ који се зове „Споразум са народом“ где се, осим борбе за слободне медије и поштене изборе, наводи и формирање Владе стручњака након одржавања слободних избора.
Таква ситуација неодољиво подсећа на чувену Кваку 22, јер се говори о експертској влади након избора за које опозиција није баш сигурна како да се одрже под фер условима и како да се на њима победи. Рекло би се да опозиција зна шта ће да ради када дође на власт, али не зна како да дође на власт.
Као главни притисак виде се грађански протести, али око домета тих протеста се опозициона јавност већ поделила. Док једни шире оптимизам и мисле да је ово почетак Вучићевог краја, постоје и они који су далеко обазривији и упозоравају да напредњачка власт ипак може дуго да функционише са мирним протестима на улицама српских градова.
Режим пољуљан или стабилан?
Новинар Срђан Шкоро спада у оне који грађанске протесте виде као ефикасно средство притиска. „Тренутно имате протесте у 90 места у Србији и за неколико недеља ће их бити преко 100. У једном тренутку ће цела Србија бити на ногама. То ће овај режим морати да уважи.“
На примедбу да грађани који протестују имају посла са тврдоглавим режимом, који може дуго да трпи шетње, Шкоро за ДW каже да „власт то неће моћи да игнорише. Све иде ка општој грађанској непослушности. Режим је озбиљно пољуљан и долази тренутак када ће морати да се подвуче црта.“
Бојан Клачар са друге стране у разговору за ДW наводи да није поборник експертских или прелазних влада. Такође сматра да би власт требало да се смењује на изборима. Питање које остаје је како опозиција мисли да дође на власт?
„Ту заиста постоји контрадикторност у читавом пакету: експертска влада, промена власти и бојкот избора. Извесно је да опозиција очекује да ће, на овај или онај начин, доћи до притиска на Александра Вучића, који би омогућио да се неки изборни услови промене и да онда на таквим изборима победе и дођу у прилику да формирају ту експертску владу“, оцењује Клачар.
А шта ако и на таквим изборима победе Александар Вучић и СНС? „Склон сам мишљењу да опозиција има пуно тога да уради како би, чак уз релативно добре изборне услове, победила СНС. Уколико не промене неке ствари код себе мислим да не могу да рачунају на тако лак долазак на власт. Мислим да је њихова краткорочна стратегија да ће се до следећих избора променити однос међународне заједнице према Вучићу. Нису се ни бавили питањем шта ће уколико у неком тренутку збиља добију боље изборне услове“, упозорава Клачар.
Вучићева употребна вредност
Ако надаље покушамо да размотримо потенцијалне сценарије за одлазак са власти, стиче се утисак да опозиција очекује да се деси неко чудо или да се Вучић појави на државној телевизији и саопшти да се повлачи. Има и оних који јавно тврде да ће председнику Србије, након потписивања споразума са Приштином, истећи употребна вредност и да ће то означити крај његове владавине.
Срђан Шкоро мисли да је Вучић до сада могао да манипулише уз помоћ Запада, али сада више ни то не помаже јер су се људи побунили. „Када ускоро будемо имали протесте у свим општинама у Србији, а то нас очекује, Вучић ће морати да изађе са предлогом како да се изађе из кризе. А онда ће се тражити и посредовање споља како да он мирним путем сиђе са власти, али да то истовремено не значи да неће одговарати за све што је радио“, предвиђа Шкоро.
Извршни директор ЦеСИД-а пак сматра да садашња власт има висок ниво трпљења и да може дуго да подноси мирне шетње без намере да било шта мења у свом понашању. Клачар не мисли да ће протести и шетње довести до промене власти.
„Протести су за сада показали ослобађање људи од страха и колико год бројке биле скромне, то би требало поштовати. Такође, послата је јасна порука Вучићу да постоји незадовољство људи. Кулминација незадовољства ипак није толико велика да би угрозила власт“, уверен је наш саговорник.
Клачар каже да протести нису монетизовани кроз јачање опозиције. „То би чини ми се требало да буде приоритет опозиције – да поред притиска на власт за бољим изборним условима, на таласу протеста оснажи сама себе. И да онда таква опозиција изађе на мегдан Српској напредној странци“, закључује Клачар.
