Поводом нетачних навода Електромрежа Србије, у саопштењу од 19.9.2024. као одговор на наша сазнања да преносни систем електричне енергије ради под недозвољено високим напоном и да је могућа хаварија са несагледивим последицама, Србија центар дужан је да обавести јавност о покушају заташкавања проблема енергетске безбедности Србије.
Наиме, ЕМС користи флоскуле покушавајући да убеди јавност како је све у реду са преносним системом (ПС) и како је систем сигуран. Чист политички одговор уз комплетно заобилажење стручне проблематике. При том, ЕМС не помиње оно што је већ свима постало јасно – систем је по дефиницији постао несигуран оног тренутка, пре више од 10 година, када су напони постали недозвољено високи. До 2012. године недозвољено повећаних напона у ПС није било! Заиста је невероватно да ЕМС и даље тврди како је наш ПС сигуран, иако се то коси са основном дефиницијом сигурног рада система. Као да ЕМС упорно истрајава у обмањивању јавности или у ЕМС-у не постоји више нико стручан или струка не сме да искаже став због доминантности политике? Уколико ЕМС реализује уградњу пригушница, како у саопштењу наводи, капацитета 950 МВАр то ће грађане Србије, преко рачуна за електричну енергију, коштати по садашњим условима и више од 100 милиона евра, за решавање проблема којег су сами генерисали од 2012. године до сада! Који разлог је још потребан за позивање на одговорност и смену комплетног менаџмента ЕМС-а на челу са Јеленом Матејић, али и надлежне министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић-Хандановић?
Такође, свима је јасно да је током последње деценије ситуација у ПС Србије из године у годину постајала све гора и да ЕМС по том питању ништа конкретно урадио није. Чак и у свом саопштењу ЕМС наводи да је још 2017. године покренута израда регионалне студије и да се до сада ништа конкретно није урадило. Врло је интересантно да, по информацијама оператора суседних преносних система (ОСПС) који су обухваћени студијом као и ЕМС, предметна студија коју је радила фирма ГОПА заједнички са ЕМС-овом кћерком фирмом ЕКЦ никада није финално презентована нити званично усвојена од ОСПС (да ли је ЕМС можда био изузетак, и уколико јесте зашто?). ЕМС је неконзистентан у свом саопштењу пошто у једној реченици наводи како ће у ТС 400/110 кВ „Врање 4“ бити уграђена регулисана пригушница инсталисане снаге 100 МВАр, а већ у следећој реченици каже да ће у ову ТС бити уграђена пригушница инсталисане снаге 200 МВАр. Овде се поставља питање да ли се уопште зна шта се ради када се закључци и планови у мрежи 400 кВ тако лако мењају – снага пригушнице је дупло повећана од оне коју је (не)усвојена студија препоручила! Наравно да је и цена регулисане пригушнице значајно већа ако јој је снага већа, али ЕМС за то не хаје, јер ће Агенција за енергетику одобрити као оправдан трошак, који ће платити народ, укључујући и најсиромашнији слој становништва.
Уградња пригушница може имати и негативне ефекте по стабилност система јер се у режимима ниског конзума подоптерећени водови понашају капацитивно и уз присуство пригушница у систему се формирају локална осцилаторна кола. Оно што се свакако поставља као кључно питање: уколико не постоје проблеми недозвољено високих напона који узрокују несигурност преносног система који пак угрожава енергетску безбедност државе, а који егзистирају дуже од деценије, на шта је СРЦЕ врло јасно указало јавности, зашто се онда покушавају предузети мере да се дефнисана проблематика решава? Зашто решавамо нешто што није проблем? Оператори ПС Словеније и Хрватске су приступили, пре више од седам година, решавању проблематике превисоких напона методологијом коју ЕМС тек планира да примени. При томе је хрватски оператор ПС (ХОПС) у својој мрежи уградио пригушнице укупног капацитета 600 МВАр што га је коштало огромних 30 милиона ЕУР (приближно 50.000 ЕУР/МВАр). И што је најгоре од свега превисоки напони у мрежи ХОПС-а су смањени тек за 7-30 одсто, у односу на очекивани потпуни ефекат, посматрано по појединим чвориштима, што значи да се решење није показало оправданим! Уколико ЕМС реализује уградњу пригушница, како у саопштењу наводи, капацитета 950 МВАр то ће грађане Србије коштати по садашњим условима и више од 100 милиона ЕУР, за решавање проблема којег су сами генерисали од 2012. године до сада!