Европска унија ће средствима од десет милиона евра и што тешњом безбедносном сарадњом помоћи државе Западног Балкана и још неке земље на границама Европе у заједничком напору да се сузбију исламска радикализација и прилив терориста.
То је предложила Европска комисија (ЕК) у склопу осетног јачања битке против тероризма на тлу Европе, а посебно је указано и на хитноактивирање плана о сарадњи ЕУ и држава Западног Балкана успречавају шверца ватреног оружја које се у великим количинама из тог региона шверцује у Унију.
Нове предложене мере ЕУ би требало да укључе и досад недовољну обавештајну сарадњу и размену информација између самих чланица Европске уније, што би се одвијало „у најстрожој поверљвости“ преко ЕУ полицијске агенције Еуропол, а у склопу Европског антитерористичког центра.
Чланице ЕУ и Комисија су истовремено, како је указала и портпаролка у ЕК Маја Коцијанчич, „осудиле страшни и злочиначки напад“ исламског терористе на полицијску станицу у Зворнику и подвукле да је то „напад на институције БиХ које делају да би заштитиле и осигурале интересе народа БиХ“.
Претња балканског калифата
Високи функционер ЕК задужен за битку против тероризма Жил де Керков је недавно у расправи о безбедности у Европском парламенту ставио до знања да се прати деловање исламских терориста у Босни.
На питање да ли нове мере за сарадњу са Западним Балканом у циљу сузбијања тероризма значе да се види и опасност ширег повезивања исламских екстремиста у или преко региона, што је македонски председник Ђорђе Иванов својевремено назвао „претњом балканског калифата“, европски дипломатски извори су узвратили да „баш таква сазнања не постоје“.
Ђорђе Иванов
Предочили су, међутим да скровишта и јатаци исламских терориста, укључујући Ал-каиду и „калифат“ тзв. Исламске државе, делом постоје на простору Западног Балкана, нарочито у Босни, Албанији, Косову, па и Македонији, јер је одатле у редове „исламске државе“ у Сирији и Ираку регрутовано више стотина екстремиста.
Европске дипломате су рекле да томе у прилог сведочи и чињеница да су бугарске власти недавно на бугарској територији ухапсиле исламске екстремисте који су путовали за или из Ирака и Сирије.
Опасне размере кријумчарења оружја
У документу ЕК Европски програм за безбедност 2015-2020 се такође подвлачи да је „кријумчарење оружја прерасло у крајње опасне спољне размере, јер се велике количине ватреног оружја шверцују у ЕУ из суседних земаља где и даље постоје велике залихе војног наоружањаâ.
И, како се наводи, „недавни оперативни акциони план с државама на Западном Балкану мора се у пуној мери спровести и, ако се покаже да је делотворан, применити и на друге суседе, посебно на Блиском истоку и северу Африке“.
Званичници у Бриселу су указали на поруку ЕК да су „недавни терористички напади на људе и вредности Европе били утаначени преко граница“. „То показује да се морамо заједно борити да осујетимо те претње… а прекогранични изазови доводе у питање способност појединих земаља да се с тим боре, тако да то захтева подршку ЕУ да се изгради поверење за сарадњу, размењују информације и заједнички делује“,
навели су.
У ЕУ је то, како су приметили, постало високо осетљиво политичко питање и због тога што, како показују најновији налази Еуробарометра, скоро поливина градјана европске 28-орице сматра да је тероризам главна невоља с којом је сучељен стари континент.
Нема безбедности без слободе, ни слободе без безбедности
Нове мере, које је предложила Европска комисија у склопу Европског програма за безбедност 2015-2020, превасходно би биле усредсређене на битку против тероризма, организованог криминала и сајбер криминала, као и спречавање екстремистичке исламистичке индоктринације преко интернета.
Димитрис Аврамопулос
Evropska komisija navodi da će „ojačati podršku partnerskim zemljama da se uhvate u koštac s izazovima terorizma“ i precizira da će pet miliona evra biti namenjeno za sprečavanje „radikalizacije na području Sahela i Magreba“, a još pet miliona evra za sprečavanje dolaska islamskih terorista u EU sa Zapadnog Balkana, severa Afrike i bliskog istoka.
Predloge Komisije u Briselu treba u maju da potvrdi Savet ministara EU, a visoka predstavnica EU Federika Mogerini je izjavila da „ovim novim predlozima želimo da partnerima EU pomognemo da se uhvate u koštac s terorizmom, sukobima, trgovinom ljudi i ekstremizmom.
Komesar EK za unutrašnje poslove i migraciju Dimitris Avramopulost je upozorio da su temeljite mere nužne zato što „nema bezbednosti bez slobode, ali ni slobode bez bezbednosti“.
