Русија и Кина настоје да попуне политички вакуум, који оставља Европска унија на Балкану, посебно у Србији, пише „ЕУ обзервер
Русија и Кина настоје да попуне политички вакуум, који оставља Европска унија на Балкану, посебно у Србији, пише „ЕУ обзервер“.
„Србија је посебно пријемчива на ове напоре, с обзиром да та земља себе доживљава као мост између Истока и Запада. Лидери ЕУ треба да се запитају да ли могу себи да приуште да запостављају Србију најмање још пет година“, наводи коментатор тог издања.
ПРОШИРЕЊЕ ЕУ НА ДНУ ЕВРОПСКЕ АГЕНДЕ
По његовом мишљењу, због тога што је Европска унија заокупљена украјинском кризом, Западни Балкан, као и дискусије о проширењу ЕУ пали су на дно европске агенде.
Тако је председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио да ће ширење ЕУ бити заустављено бар до 2020. Као резултат тога Брисел ризикује да изгуби најјачу полугу утицаја на будући развој Србије — могућност да се формулишу услови за преговоре о уласку у ЕУ, сматра „ЕУ обзервер“.
Ако ЕУ не покаже јачу заинтересованост за регион, Србија може почети да тражи алтернативне путеве, а ти путеви воде у Пекинг и Москву, наводи то издање.
СРПСКО-КИНЕСКИ СПОРАЗУМИ
Како се истиче, кинеска влада види Балкан као центар своје дугорочне стратегије убрзаног ширења трговине између Истока и Запада. Кинеске банке имају велике инвестиције у Србији.
Само 2014. Београд је потписао 13 споразума и меморандума са Пекингом у сфери финансија, инфраструктуре, телекомуникација и транспорта. Економска сарадња између те две земље ојачана је политичким споразумима, додаје „ЕУ обзервер“.
„ПРИРОДНИЈА“ АЛТЕРНАТИВА
„Природнија“ алтернатива за Србију јесте Русија, указује коментатор тог издања и подсећа да су две земље повезане историјским и културним везама.
Русија подржава став Србије према Косову, а Србија је једина држава-кандидат за чланство у ЕУ која није увела санкције Русији. Србија је такође, како се подсећа у тексту, једина земља ван Заједнице независних држава која има споразум о слободној тровини са Русијом.
Посебни односи између двеју земаља јасно су демонстрирани октобра 2014, када је руски председник присуствовао првој српској војној паради од 1986. године, наводи „ЕУ обзерверу“.
