Ако се подвуче црта испод свега онога о чему је председник Србије преговарао и шта је договарао, резултат је распарчана држава. Балансирајући између Американаца, Кинеза, Немаца, Француза, Арапа, Руса и њихових интереса, Александар Вучић је практично поклонио источну и западну Србију, Косово и Метохију и све велике инфраструктурне пројекте.
Посета немачког канцелара Олафа Шолца Београду завршена је договором који ће за последицу имати рудник литијума.
Дакле, Немцима треба литијум за њихову ауто индустрију, Немци добију литијум у Србији.
Заборави се одмах и изборна крађа, то што у Србији не постоји владавина права ни слобода медија. Опрости се и неувођење санкција Русији и још много тога.
Међутим, то није први пут.
Чињеница је да је као резултат договора председника Србије и појединих светских лидера много тога уступљено, такорећи дато. И то противно интересима наше државе, сматра бивши дипломата и амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић. У разговору за Нову он каже да Александар Вучић тако купује наклоност иностраних званичника и посредно свој опстанак на власти.
Кинезима источна, а Немцима западна Србија
“Мислим да је српска власт у протеклих 10 година, прокламујући независну, самосталну политику, а у ствари политику седења на више столица, успела да распарча Србију. У данашњем свету опстајати на тој платформи коју власт у Београду упорно потенцира је немогуће. Ни Мађарска то не ради на тај начин, иако је чланица ЕУ и НАТО, а то значи да има где да се склони. Србија је с друге стране у брисаном простору и мора да задовољи интересе великих сила, па је постала привезак Европске уније”, каже Ђукић, а затим набраја:
“Прво је дата источна Србија, кад смо уступили руднике бакра и злата Кинезима, уз рудну ренту од три одсто, јефтину струју, воду и друге инфраструктурне погодности. Дакле, да би се купила наклоност Кинеза дата им је источна Србија. Да би се задовољили Арапи дат им је Београд на води, али и плодно земљиште широм Војводине. Сад је на ред дошла Немачка, па ће њене прохтеве Вучић да задовољи тако што ћемо отворити рудник литијума, иако се већи део грађана Србије томе противи. А како смо могли да видимо приликом посете немачког канцелара Олафа Шолца, ту нису само Недељице. Ту је цео потез од Дрине до Дивчибара. Цела Тамнава, Колубара, преко Ваљева до Дивчибара. Дакле цела западна Србија”.
Француској су, наводи даље Ђукић, дати аеродром и метро.
“Ускоро Емануел Макрон долази у Србију и због продаје француских војних авиона, што је такође Вучић недавно договорио. На крају крајева и Русија је намирена тако што јој нисмо увели санкције, а на послетку и Америка тако што смо препустили Косово и Метохију. Јер, зна се да је САД супервизор решења косовског проблема. Остала нам је само Шумадија, која је еколошки уништена. Прођите само, у сваком селу, граду имате дивље депоније. Будућност Србије је због овакве политике Александра Вучића апсолутно неизвесна”, закључује Ђукић.
Договором са Шолцом, литијум је практично отргнут од Кинеза, а то је рекао и високи функционер напредњака Владимир Ђукановић. Он је у ауторском тексту за дневни лист Политика написао да је Немцима било кључно да литијум не оде у кинеске или руске руке и да су због тога пре три године зауставили пројекат Јадар.
„Оног момента када су схватили да српски литијум неће пасти у кинеске и руске руке, већ да ће са њим искључиво Србија располагати и одлучивати колико ће сировине и коме извозити, односно како ће га прерађивати и од њега добијати финалне производе, тако се стало са опструкцијама“, пише Ђукановић.
С друге стране, Кина је у Србији добила много.
Кад се зажмури на Линглонг и Зиђин
Највећа лежишта злата и бакра налазе се у источној Србији, а највећи су рудници Мајданпек и Бор. Још током 2016. године, тадашњи премијер Србије Александар Вучић замолио је свог кинеског колегу Ли Кећианга да помогне Србији да се реши случај РТБ Бор, као што су помогли око Железаре.
„Они су послали своју најмоћнију компанију да се бави тиме и то је за Србију једна од кључних ствари“, рекао је Вучић који је истакао да је позвао Кећианга да поново посети Србију.
Након тога исток Србије, барем у рударском смислу, преузела је кинеска фирма Зиђин која је за себе везивала бројне афере. Иако су подигнуте плате рударима, утврђено је да је повећан број оболелих у Бору од канцера (чак 25 одсто), кинески радници су минирањем планине Старице уништили овај дар природе до непрепознатљивости, пребијани су активисти који су се борили против уништавања животне средине, док је Вучић изнова понављао да је цео исток Србије жив захваљујући Зиђину и руднику.
Последице друге кинеске фабрике, Линглонг у Зрењанину тек ће се рефлектовати на животну средину и грађане овог града. Грађани су небројено пута говорили да су хектари земље поклоњени кинеским партнерима, те да ће тек бити проблема за животном средином. Фотографије и призори нељудских услова у којима су радили кинески радници отворили су и проблем заштите људских и радних права. Међутим, на све се то годинама жмури.
Ту су, затим, Французи.
Макрон да се послужи…
Тако је 2019. године француска компанија „Ванси ерпортс Србије“ преузела управљање београдским аеродромом „Никола Тесла“ и започела концесију од 25 година.
На свечаној прослави поводом нове аквизиције француске фирме тада су присуствовали бивша премијерка Ана Брнабић, некадашњи министри Зорана Михајловић, Александар Антић и Зоран Ђорђевић.
Француске фирме ће своје богатство увећавати и кроз градњу београдског метроа. У јануару 2021. године министар Синиша Мали потписао је са кинеским и француским партнерима Меморандум о разумавању о изградњи београдског метроа.
Он је рекао да ће француски партнери радити испоруку возова и електромашинских подсистема, односно опрему метроа, док ће кинеска компанија „Поwер Цхина“ изводити грађевинске радове.
Овој сарадњи претходио је сусрет Вучића и Макрона у јулу 2019. године, када је потписана Изјава о намерама о пројекту београдског метроа између влада Србије и Француске.
Очигледно је 2021. година била златна за француски бизнис у Србији. Тада је фирма “Веолиа” преузела и управљање депонијом Винча.
Јоп 29. септембра 2017. тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали и представници конзорцијума, који је предводила француска компанија СУЕЗ, потписали уговор о јавно-приватном партнерству за изградњу постројења за прераду комуналног отпада и сређивање депоније Винча.
Инвестиција је вредна око 300 милиона евра, а уговор је на 25 година.
А за Трампа Генералштаб
Што се Америке тиче, Срећко Ђукић је о томе доста рекао у својој изјави. Међутим, ваљало би ту напоменути и то што држава Србија на наступајућим америчким изборима игра на карту Доналда Трампа, па је у складу с тим недавно у руке његовог зета „пала“ зграда Генералштаба.
О томе је недавно писао и Британски Фајненшл тајмс. Лист наводи да је тај „договор студија случаја о томе како мала несврстана држава може да се припреми за Трампов могуц́и повратак у Белу куц́у, и да то такође одражава појачани фокус Запада на Србију у тренутку када је одвајање од њене историјске сродне душе, Русије, постало приоритет“.
Si Đinping i Aleksandar Vučić Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Јелена Јеловац Нова
