За стотине сурдуличких радника 2010. година била је веома тешка. Обележили су је вишемесечни штрајкови у фабрикама током којих су, због неисплаћених зарада и блокираних рачуна, радници заустављали машине, претили самоспаљивањем и насртали на директоре. Економска криза погодила је тог лета и угоститеље на Власини коју је посетило мање гостију него раније, како су писали медији. Сурдулицу је тада и Влада Србије прогласила за изразито неразвијену општину.
Ипак, није свима ишло тако лоше.
Ти дани били су успешни за председника општине Сурдулица Новицу Тончева. Он је крајем 2010. године постао члан Главног одбора Социјалистичке партије Србије (СПС).
Новица Тончев (фото: србија.гов.рс)
Приватни послови су такође ишли добро. Његова фирма „Тончев градња”, склапала је уговоре са државом – градила је путеве, сређивала комплекс Клиничког центра у Нишу, реконструисала МУП-ове зграде и хидроелектрану Ђердап. Те године фирма је постала власница куће на Дедињу која је вредела 1,2 милиона евра.
Али то није било све. Тончев је исте године отворио и компанију у једној далекој држави у Карипском мору за коју очигледно није желео да ико зна, открива КРИК у глобалном новинарском пројекту „Пандорини папири” који предводи Међународни конзорцијум истраживачких новинара – ИЦИЈ.
Firmu „Service for Efficient Energy”основао је на Британским Девичанским Острвима, држави познатој по томе што тамо могу да се осниваују компаније, а да њихов власник буде сакривен.
Колико је Тончеву било важно да ову фирму држи у тајности, говори и то да је није пријавио Агенцији за спречавање корупције, иако је по закону као функционер био дужан да то уради.
Доказ да је Тончев основао офшор фирму
Посредством ове компаније Тончев је био власник и рачуна у Швајцарској, како се закључује из докумената процурелих из швајцарске агенције СФМ која се бави оснивањем офшор фирми. Ова агенција је, након што је Тончеву основала фирму, издала фактуру да наплати своје услуге, међу којима је отварање рачуна у овој земљи.
Ипак, сем Тончева и швајцарске агенције, постоји још неко ко је знао за ову тајну.
Сурдуличанин Срећко Костов био је сведок Тончеву када је направио фирму, односно заједно са њим је потписао документа о оснивању. Он је својим потписом потврдио Тончевљев идентитет.
Костов је сарадник мистериозног међународног бизнисмена Дарка Таминџића – који послује са утицајним људима широм света, а пре свега у Кини.
Када смо га позвали, Тончев је прво негирао да има икакве везе са овом фирмом.
Министар се састао са новинарима КРИК-а у лобију хотела „Славија гарни” у чијој је изградњи, како се похвалио, учествовала његова фирма. Тврдио је, попут Синише Малог пре неколико година, да је могуће да је његов потпис на документима офшор компаније фалсификован.
„Ово није мој потпис. Можда је фалсификован или било шта, нема везе са мном. Никад нисам имао ту фирму. Нити сам један динар однео или донео са БВИ-а (Британских Девичанских Острва). Ја не знам, да ме питаш, где су Девичанска Острва. Ја се смејем кад чујем Синиша Мали”, рекао је Тончев .
После неколико дана, међутим, Тончев је новинарима рекао да се сетио да је био власник компаније „Service for Efficient Energy”.
Како је објаснио, планирао је да са овом фирмом покрене бизнис, али се предомислио, па фирма никада није имала ниједан посао.
„Хтео сам са том фирмом да радим мини-хидроелектране у Србији. Видео сам да то могу и преко ‘Тончев градње’, прешао сам на ‘Тончев градњу’ и дао сам налог адвокатима – то (офшор фирму) су затворили за 2-3 године. Фирма није радила.”
Каже да фирму није пријавио Агенцији за спречавање корупције баш због тога што није имала послове. „Ја кад крене да ради фирма, онда пријављујем, док не ради – не пријављујем.”
Тончев је објаснио да је компанију основао по савету бизнисмена Таминџића, а он му је обезбедио људе који су му помогли да је оснује.
„С Дарком Таминџићем сам одавно пријатељ. Човек је радио електране, ја сам га питао – ‘Хоћу и ја да радим”, казао је Тончев. „Никад нисам био у Швајцарској. Дарко ми је регистровао фирму, нашао адвоката. Он ми каже: ‘Новице, дао си ми пасош, Срећко је потписао да си то ти, (отворили смо) рачун и отворили смо фирму’.”
„Добар је са кинеском владом”
Шездесетогодишњи Дарко Таминџић је бизнисмен о којем се јако мало зна – упркос његовој дугој пословној каријери и међународним везама.
Они који су сарађивали са њим описују га као неког ко је повезан са утицајним људима и компанијама на више континената.
Живи у Сингапуру, како нам је Тончев објаснио. „Добар је са кинеском владом”, описао је министар свог пријатеља.
„(Даркова) територија је Азија, пре свега Кина, већ 30 година”, описује га у разговору за КРИК Александар Катранжи, Таминџићев сарадник и саветник краљевских породица на Блиском истоку. „Ако не зна ову или ону компанију, с три телефонска позива или пар вечера наћи ће конекцију и у новој компанији”.
Таминџић се труди да се што мање појављује у јавности. На питања која су му новинари КРИК-а послали преко адвоката, одговорио је да неће износити детаље о својим пословима јер „није јавни функционер”.
„Он је веома дискретан”, каже Катранжи.
Ретка његова фотографија која може да се нађе на интернету, настала је новембра 2014. године у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије, када је потписан велики уговор између државне кинеске компаније „Норинко”, која се бави производњом наоружања и изградњом, и фирме „Сорооф” у власништву саудијског принца Бандер бин Абдулах Ал Сауда.
Уговор се тицао изградње нуклеарних електрана, аеродрома и путева у Саудијској Арабији, а Таминџићева улога у овом послу била је да обезбеди компанију из Кине која ће да гради.
„Саудијски принц ми је рекао: Алекс, треба (…) нам грађевинска компанија која ће направити нуклеарну електрану. Ја сам био у контакту са Дарком, он је мој пријатељ који је добро повезан са менаџментом ‘Норинка’. Рекао сам му: ‘Доведи их у Саудијску Арабију’”, објашњава Катранжи.
Након потписивања уговора, начињена је свечана фотографија на којој Таминџић стоји између принца и Катранжија. Од уговора се, ипак, одустало због, како Катранжи каже, политичких дешавања.
Таминџић (трећи здесна) стоји између саудијског принца и Катранжија (фото: твитер)
Уговор са фирмом председниковог кума
Преко своје сингапурске фирме„Nova Universal Technologies” , Таминџић је у Србији власник компаније National Electric Power Company (NEPC) која води две мале хидроелектране на југу СрбијеNational Electric Power Company (NEPC) која води две мале хидроелектране на југу Србије
„Љути Дол” између Сурдулице и Босилеграда, и „Џеп 2” код Владичиног Хана. Оне данас активно раде продајући струју Електропривреди Србије (ЕПС) по повлашћеним ценама.
МХЕ Џеп (фото: НЕПЦ)
За претходних седам година, Таминџићев НЕПЦ од ЕПС-а је зарадио око 3 милиона евра.
Компанија овог бизнисмена имала је уговор и са фирмом која се налазила у власништву кума председника Србије Александра Вучића, Николе Петровића, и бизнисмена Ненада Ковача, познатог као Неша Роминг.
Наиме, када је НЕПЦ изградио „Џеп” и „Љути Дол”, јавила се једна препрека – ове две хидроелектране су прешле укупну снагу од једног мегавата због чега је НЕПЦ морао да прибави одговарајућу лиценцу.
аминџићева фирма имала је уговор са фирмом Николе Петровића (фото: ЕМС)
Како није имао своју лиценцу, НЕПЦ је склопио уговор са оним ко такву лиценцу има – а то је била фирма „Eco Energo Group” чији је сувласник управо Петровић. У уговору на неодређено у који је КРИК имао увид, наведено је да ће НЕПЦ исплаћивати 2.000 евра месечно Петровићевој компанији, а да ће „Eco Energo Group” заузврат водити посао у хидроелектрани „Џеп”.
Није познато до када је трајала ова сарадња, али је НЕПЦ од Агенције за енергетику добио своју лиценцу 2017. године.
Таминџић је био укључен и у бизнис са медијима.
Он је у Србији имао мањи део власништва у фирми КДС, кабловског оператера из Новог Сада, која је радила од 2001. до 2014. године. Деведесетих је у Бугарској био власник телевизије Нова ТВ коју је касније продао грчкој „Антена Групи”.
Срећко Костов, који је био сведок када је Тончев отварао компанију на Британским Девичанским Острвима, Таминџићев је сарадник. Он је основао компанију НЕПЦ, коју је касније Таминџић преузео.
Зоран Булајић, који је плаћао рачуне Тончевљеве фирме, према речима министра је вероватно још један човек Дарка Таминџића.
„Можда га је Дарко нашао да уместо мене уплати тамо таксу за отварање фирме, иначе не знам човека”, рекао нам је Тончев за Булајића.
Срећко Костов (фото: фејсбук)
Када су их новинари звали, Костов и Булајић негирали су да имају везе са компанијом са Британских Девичанских Острва.
Срећко Костов у телефонском разговору са новинарима КРИК-а рекао је: „Немам везе ја с тим. Не знам ништа о томе. Ја Тончева познајем, али ништа друго”, рекао је и спустио слушалицу.
Булајић је слично одговорио. „Ја стварно не знам о чему ви причате. То је нека грешка вероватно. Ја господина Тончева ни не познајем”, рекао је новинарима.
Таминџић у одговорима на питања КРИК-а није желео да говори о својим пословима, али је преко адвоката поручио да зна за постојање фирме на Британским Девичанским Острвима.
„(Таминџић) је упознат са чињеницом да је основана и да је постојала фирма под називом ‘Сервице фор Еффициент Енергy’, која према његовим сазнањима никада није активно радила и која је престала да постоји”, пише у писму које је послала адвокатица бизнисмена.
Бизнисмен је рекао и да Тончева познаје преко 20 година.
„Пријављујем само кад фирма ради”
Компанија „Service for Efficient Energy” је 2013, три године након оснивања, постала неактивна, а угашена је тек 2020.
Када ју је основао Тончев је био председник општине Сурдулица и као јавни функционер био је дужан да Агенцији пријави сву имовину и компаније које има у свом власништву.
Када се срео са новинарима КРИК-а, Тончев је донео документацију – пријаве Агенцији за спречавање корупције, чиме је хтео да покаже да је транспарентан и да ништа не крије. У овим пријавама је детаљно навео које све станове, куће и компаније има, које приходе остварује и рачуне на којима новац чува.
Костов је био сведок Тончеву при оснивању офшор фирме
Фирму са Британских Девичанских Острва, међутим, није споменуо, како су новинари видели.
„Service for Efficient Energy” није наведена ни у његовим имовинским картонима објављеним на сајту ове Агенције.
„Сви подаци о имовини и приходима које је Новица Тончев доставио Агенцији кроз поднете извештаје, а који су сходно Закону о спречавању корупције јавно доступни, објављени су на интернет презентацији Агенције”, потврђено нам је из ове институције.
И сам Тончев је признао новинарима да Агенцији није пријавио „Service for Efficient Energy” јер, како тврди, она није имала никакве послове.
„Да је почела да ради, ја бих пријавио” , каже Тончев. „Ја кад крене да ради фирма, онда пријављујем, док не ради не пријављујем.”
Тончев тврди да ова компанија није имала рачун у Швајцарској – упркос томе што се то може видети из документације.
„Сад сам звао адвоката, каже никад није отворен рачун за ту фирму. Нема ниједан динар на рачун и ништа није радила”, рекао је Тончев и обећао новинарима КРИК-а да ће им његови адвокати обезбедити доказ за то. Те доказе, међутим, до данас није доставио.
Из швајцарске адвокатске агенције СФМ-а, која је Тончеву основала фирму, нису нам одговорили на питања у вези са компанијом „Service for Efficient Energy”. Уместо тога, запретили су тужбом.
„СФМ неће толерисати никакав садржај који даје погрешан утисак о томе да компанија, њени директори, агенти и десетине запослених, учествују у илегалним или непримереним активностима”, саопштено нам је из ове агенције.
Марија Вучић, Стеван Дојчиновић Крик
