Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да би блокаде саобраћаја могле да изазову контраефекат јер је сасвим извесно да власт неће попустити и одмах расписати изборе, него ће они бити одржани 2026. године или почетком 2027. године.
„Они који блокирају саобраћај не виде да ће временом себи нанети штету. Очигледно је и да нема ништа од генералног штрајка на који су позвали студенти, тако да остају само блокаде саобраћаја. Ако мали број људи на блокадама не дозвољава нормално одвијање живота и то по овим врућинама, то може изазвати контраефекат на неким будућим изборима“, рекао је Гајић телевизији Јуроњуз Србија (Еуронеwс).
Гајић је додао да су блокаде подстакнуте „левичарским анархизмом који не размишља о последицама“ него иде за својим идејама које му се чине револуционарним.
„Ово је начин да буду стално у фокусу јавности и нема дилеме да успевају да ометају функционисање власти, нарочито локалних самоуправа“, рекао је Гајић.
Гајић је подсетио да то није ништа ново и навео пример Француске док је председник био генерал Шарл де Гол.
„У Француској је крајем шездесетих година прошлог века штрајковало 10 милиона људи и Де Гол је пустио да не функционише ништа. У Паризу месецима нису односили ђубре. Ефекат је био да је Де Гол прве следеће изборе добио убедљивије него претходне изборе“, рекао је Гајић.
„Код нас се ствари догађају са 20, 30, па и 60 година закашњења, тако да мало ретро делују јучерашњи догађаји у Београду. На крају крајева, у демократији морате бити толерантни и прихватити да се и на такав начин води политичка борба“, додао је Гајић.
Гајић, који је адвокат, навео је да се „доста олако покрећу кривични поступци“ и да зато суд одбија да одреди притвор, јер је реч пре свега о прекршајима.
„Полиција успева да избегне примену озбиљније силе, нема ни сузавца, што говори у прилог чињеници да нема озбиљног насиља“, рекао је Гајић.
Гајић је истакао да би опозиција првенствено у организационом смислу требало да се припрема за изборе, јер у претходних 13 година редовно губи изборе и због слабе организованости.
„Траже се избори, а не тражи се побољшање изборних услова, него се захтевају избори под садашњим условима. То није добро, јер су неки процеси у току, мењају се прописи у вези са бирачким списком, постоје препоруке ОДИХР-а које би власт требало да испуни и побољша изборне услове“, рекао је Гајић.
„На крају се увек дође дотле да у изборној ноћи опозиција нема резултате него их има једино власт или евентуално нека невладина организација која се тиме бави, и сви записници су потписани без икаквих примедби, па опозиција не може ништа да уради у жалбеном поступку“, закључио је Гајић.
