Иако су неки медији већ објавили, прилика је да подвучем неколико чињеничних закључака.
Железнички саобраћај на прузи Београд Центар–Нови Сад пуштен је 19. марта 2022. године, на основу телеграма бр. 138 ф од 18. марта 2022. године у којем је наведено на стр. 2 телеграма:
„Дана 19.03.2022. године за потребе организовања саобраћаја возова почиње коришћење инфраструктурних капацитета дела пруге Београд Центар (искључено) – Нови Сад (укључено)”.
Ознака ”укључено” у железничкој терминологији значи да је Железничка станица Нови Сад станица која се користи за путнике и да је отворена за путничке возове односно да је она укључена у јавни железнички саобраћај и да је јавни објекат. У овом телеграму пише да је железничка станица Београд Центар ”искључена”. То само значи да је она била у функцији и пре овог телеграма и није тада укључена у саобраћај, јер станица Београд Центар није рађена у склопу пројекта брзе пруге.
Телеграм од 18. марта 2022. године потписао је Милутин Милошевић који је гарантовао да је садржај у њему тачан и да се са њим гарантује безбедност путничког воза који креће из Београда и иде у станицу Нови Сад. У преводу на српски језик, Милутин Милошевић, као извршни директор компаније „Инфрасктура железнице Србије“ гарантовао је у име компаније, која је управљач јавне железничке инфраструктуре, безбедност путника и возова.
„Инфраструктура железнице Србије“ и њен извршни директор Милошевић, када су давали ову гаранцију, морали су да знају да ли је пруга исправна, да ли је безбедна, да ли има све дозволе за коришћење подсистема (постоје три дозволе које се односе на подсистем инфраструктура, подсистем енергија и подсистем контрола, управљање и сигнализација – пружни део). Дозволе за сва три подсистема издаје Дирекција за железницу, а надлежност Милутина Милошевића била је да то контролише. Милутин Милошевић као извршни директор био је надређен Саобраћајном сектору који одговара за безбедност саобраћаја на прузи и у станицама, свим станицама које су на том правцу, од почетне до крајње станице.
У званичном телеграму, на страни 4, написано је на којим колосецима се примају возови за превоз путника у станици Нови Сад а на странама 6 и 12 написано је да се у железничкој станици изводе радови, а да је станица у функцији за пријем путника!?
Дакле, Милошевић овим телеграмом, а Небојша Бојовић доношењем одлуке да Скупштина акционара прихвати Уговор о коришћењу јавне железничке инфраструктуре (чланови 14.2 и 14.3) потврдили су да знају да се у Железничкој станици Нови Сад изводе радови али су ту станицу одредили као јавни објекат у коме је гарантована безбедност путника уз извођење радова које је одређено по Комерцијалном уговору. У складу са тим „Инфраструктура“ је заједно са извођачем, одређивала којим делом станице у Новом Саду путници могу да се крећу.
На крају, на основу свега што су урадили Милошевић и Бојовић на релацији од Београда до Новог Сада сваког дана су саобраћале 64 железничке композиције (по 32 из сваког правца) а путници су улазили и излазили из Железничке станице Нови Сад. Да је то могуће и безбедно, гарантовала је „Инфраструктура железнице Србије“ званичним телеграм који је потписао Милутин Милошевић.
Како је могуће да су тужиоци Загорка Доловац и новосадски тужиоци Лепотић и Јосимовић превидели овај службени телеграм из доказног материјала?
Док је код професора Бојовића јасно да би он требало да има статус сведока јер делује пост фестум и налази се у систему колективног одлучивања, са Милошевићем после овог телеграма ствари стоје компликованије по њега.
У јавности су се постављала питања у вези са отварањем станице и протоком путника на отвореном градилишту.
Надам се да сам ових дана то разјаснио указујући на извештаје и одлуке Скупштине железнице као и лица директно одговорних за саобраћај на прузи. Када се то увеже са оном дозволом за пробни рад због које је подигнута такозвана београдска оптужница, све је јасније.
