На данашњи дан 1998. усвојен је „Шешељев“ Закон о информисању, који је послужио тадашњим властима да се брутално обрачунају са медијима и новинарима, драконски их кажњавајући, одузимајући и редакцијску и личну имовину. Четврт века касније, Влада је данас на седници усвојила Закон о јавном информисању којим се омогућава да државни Телеком оснива своје медије. Пре 25 година Александар Вучић је био министар информисања, а данас председник Србије.
Циљ Закона о јавном информисању, усвојеног 20. октобра 1998. године, био је да по кратком поступку финансијски убије новине које су писале о сулудој злочиначкој, ратној политици режима Слободана Милошевића и отворено јој се супротстављале, подсећа портал Цензоловка.
Први су, како пише овај портал, по Закону страдали Дневни телеграф и Европљанин, које је уређивао и издавао Славко Ћурувија, убијен руком режима непуних шест месеци касније.
Закон је усвојен по хитном поступку. За Закон је гласало 170 посланика, пет их је било против, док су посланици Српског покрета обнове Вука Драшковића напустили салу.
Тадашњи портпарол СПС-а Ивица Дачић бранио га је речима:
„Остаће упамћено ко је одговарао за издају земље, неки медији могу се слободно назвати квислиншким.“
Закону, који је иначе написан у тајности, претходила је почетком октобра 1998. године Уредба Владе Србије којом се медијима забрањује „ширење дефетизма“, наводи се у тексту Цензоловке.
Носила је назив Уредба о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима нашој земљи и по њој су накратко били забрањени дневни листови Данас, Дневни телеграф и Наша Борба због „подривања одбрамбене моћи земље“.
Редакције Данаса и Дневног телеграфа судски извршитељи су запечатили 14. октобра због „ширења страха, панике и дефетизма“, а сутрадан је привремена забрана издата и за редакцију Наше Борбе.
Суштина Закона о јавном информисању из 1998. године била је у апсурдно високим казнама за уреднике и издаваче медија које би и у данашњим условима представљале непремостиву препреку. Свака је износила, прерачунато на садашњи курс, неколико стотина хиљада евра.
„Тај закон је дао старт за јуриш на независне медије као што су Данас, Дневни телеграф, Европљанин… То је најдрастичнији, најсуровији, најнедемократскији закон о јавном информисању у Европи после Другог светског рата. Власт је њима могла да уништи медије за један дан, ако је хтела. Лоше су прошли Данас, Дневни телеград, Студио Б. Преки судови изрицали су драконске казне, које су морале да се плате у року од 24 сата. Нико није то могао да плати па је плењена имовина, а изрицане су и затворске казне као на пример Славку Ћурувији и двоме новинарима који су радили са њим“, присећа се за Н1 Перица Гуњић, уредник портала Цензоловка, новинар и тадашњи сарадник Славка Ћурувије.
Према његовим речима, држава је тада цео систем употребила да се обрачуна са медијима.
Укинут је после петооктобарских промена, тачније 14. фебруара, након формирања нове Владе Србије, после избора 2001. године.
Где смо данас?
На данашњој седници Владе Србије усвојене су измене Закона о јавном информисању које предвиђају да Телеком Србија који је већински у власништву државе сада и легално може да оснива и поседује медије, иако је то у супротности са претходним законима и Медијским стратегијом који предвиђају да држава непосредно ни посредно не може да буде власник медија.
Усвајању је претходило то да су након јавне расправе преко ноћи и мимо знања чланове Радне групе додате одредбе које предвиђају да РЕМ одређује цену коју кабловски оператори морају да плаћају телевизијама са националним фреквенцијама за редистрибуцију њиховог програма. Такође, било је унето и да оператори имају обавезу да преносе програм националних емитера и да их држе у понуди на првим позицијама.
Након хитних консултација које је сазвала Мисија ОЕБС и одлагања усвајања закона, те одредбе су избрисане из финалних верзија нацрта закона, али су остале ставке о омогућавању постојања државних медија.
„Не може овај закон да се пореди са тим из 1998. године јер је био сувише драстичан. Међутим, данас усвојени закони се своде исто на то да се обрачунавају са медијима, али у рукавицама. ЦИљ је опет да се држава обрачунава са независним медијима у оквиру Унитед Групе, да их преко Телекома финансијски исцрпи и учини мање конкурентним на тржишту. Притом су поново усвојени у антидемократском процесу“, истиче Перица Гуњић за Н1.
Према његовим речима, нова законска решења су „катастрофална за нашу средину“.
„Власт ће све урадити да уништи критичке медије. То су показивали на милион начина и док Телеком није био у закону. Питање је како ће закон бити примењиван, али има доста лоших делова за медијску сцену у Србији“, оцењује Гуњић.
Foto Arhivska fotografija
Бојан Цвејић, Цензоловка/Н1
