Већ девету годину за редом СНС власт продужава олакшице за новозапослене, кроз повраћај доприноса и пореза на зараде, правдајући то растерећењем привредних субјеката и омогућавањем повољнијих услова привређивања. Процењени ефекат таквих олакшица је, заједно са повећањем неопорезивог дела зараде, већи од 120 милиона ЕУР, за колико ће бити мањи буџетски приходи у 2025.г.
Проблем са овом мером је у томе што смањује буџетски приход и ствара простор за различите злоупотребе. Без контроле стварних ефеката и кореспондентних трошкова овакве мере, није могуће ни њено усмеравање ка оним привредним субјектима који заиста повећавају продуктивност и доприносе привредном расту. Како је укупан ефекат датих субвенција и пореских олакшица на привредни раст Србије у претходних 12 година занемарив, Србија центар ће преко својих парламентарних представника захтевати анализу о томе за колико је, у претходних 12 година по основу сваке од различитих субвенција и пореских олакшица, држава смањила приходе сопственог буџета, као и какви су били непосредни ефекти тих олакшица (ко су били корисници олакшица, да ли су корисници трајно задржавали запослене, да ли ове фирме и даље послују, колика је додата вредност створена од стране ових компанија, колика је просечна зарада у овим компанија и др).
После девет година примене ових олакшица, уместо да се оне наставе, време је да се сведу рачуни. Шпекулативно привредно понашање на својој кожи осећају новозапослени у бројним фирмама, онима које се отварају ради манипулације – коришћења јефтине радне снаге и ослобађања од пореза и доприноса.
Иако Закон о раду гарантује запосленима право на одговарајућу зараду, и изричито дефинише да та зарада садржи порезе и доприносе који се плаћају из зараде, олакшице предвиђају да се сав повраћај зараде и доприноса усмерава ка послодавцу. Често се ове фирме ангажују, путем братско-политичких веза, на преплаћеним државним пројектима, те грађани плаћају пројекте вишеструко више од њихове реалне вредности, често и кроз задуживање државе уз високу камату, тако да се и коруптивне делатности додатно финансирају оваквим олакшицама.
Странка Србија центар наглашава потребу да се у нашем друштву обнови праведна расподела националног богатства, и фокус код давања олакшица и субвенција усмери ка перспективности предузећа, технолошком развоју и расту животног стандарда. У том смислу, примат би требало да имају делотворније мере које ће домаћим привредницима и стартаповима повећати приступ изворима финансирања и знању, и смањити административне трошкове: гарантне шеме, симплификација административних процедура, подстицаји за комерцијализацију нових технологија, развој дигиталне инфраструктуре и логистичких система, подстицање партнерства малих и средњих са великим предузећима и универзитетима.
Пошто је Србија у овом моменту далеко од било какве економске реформе, која би требало да донесе социјалну правичност у расподели друштвеног богатства, Србија Центар позива Владу и Народну скупштину да успостави макар равнотежу између новозапослених и послодаваца, тако што ће условити олакшице тиме да новозапослени буде задржан у радном односу минимум две године односно двоструке дуже од периода коришћења олакшице, и тако снажније осигура положај новозапослених
Гортан Јоксимовић, мастер правник – специјалиста за област пореског саветовања
Ресорни одбор за финансије и привреду Србија центра
