Гостујући у јутарњем програму на телевизији Прва, градоначелник Београда информисао је грађане о рашчишћавању снега и раду надлежних служби.
Одговарајући на питање новинара да као лекар прокоментарише ситуацију са корона вирусом, као и мере које су на снази, Радојичић је рекао:
“Моје мишљење је, с обзиром да је и став европских земаља да до 31. јануара не дође до значајнијег попуштања. Мислим да су у овом тренутку ове мере које се примењују адекватне и ја нисам ни за појачавање нити за попуштање у овом тренутку. Мислим да је врло важно и значајно овај моменат вакцинације, пре свега, здравствених радника, то се реализује у потпуности. Ја сам врло забринут због исцрпљености. Здравствени радници су врло исцрпљени уназад ових 10 месеци. Врло сам тужан и због тих неколико губитака наших лекара”, рекао је Радојичић у јутарњем програму на телевизији Прва.
72 није неколико
У прилог томе колико је ситуација заправо озбиљна говори то да готово сваког дана медији извештавају о смрти неког лекара. На том списку, тренутно су 72 имена врхунских стручњака, без којих је Србија остала.
По броју умрлих здравствених радника бележимо црне рекорде у региону, ипак, нико од надлежних и даље није објаснио зашто се то дешава.
Смрт младог анестезиолога Ненада Максимовића посебно је потресла јавност. Реч је о човеку који је месеце провео на првој борбеној линији. Након неколико недеља борбе изгубио је битку са овом болешћу, а од младог лекара, великог хуманисте и стручњака на друштвеним мрежама данима су се опраштали бројни пријатељи и колеге.
Иза њега је остала бака која га је одгајила, а данима уназад траје акција прикупљања помоћи за њу, јер је смрћу унука остала готово без ичега.
Синдикат лекара и фармацеута и њихова чланица Главног одбора докторка Горица Ђокић редовно подсећају на колеге које су преминуле од короне. Објаве се нижу готово свакодневно.
Ако нас већ не поштују док смо живи…
“Велика трагедија је смрт докторке Данијеле Гордић (1973), пулмолога из Краљева, она је мајка троје деце. Преминуо је и професор Милорад Борзановић (1960), специјалиста кардиологије са Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, жива легенда”, казала је недавно докторка Ђокић за Нова.рс.
Рекла је и да због таквих објава Синдикату лекара и фармацеута многи спочитавају патетичност.
“То је наша потреба да ожалимо колеге и да им искажемо захвалност. То је наша порука да их нећемо заборавити. Да се барем поштују здравствени радници када су мртви, ако нас већ не поштују када смо живи”, каже докторка Ђокић.
Зашто су жртвовани?
Чија је то грешка? Одговорност? То је недавно упитала епидемиолог др Ивана Прокић, чланица Удружења “Уједињени против ковида”.
“Зашто су жртвовани? Јер им је то посао!? То је последица неактивности КШ и неорганизованости здравственог система. То је могло бити превенирано. Да ли ће КШ нешто предузети?”, рекла је Прокић у свом отвореном писму.
Број преминулих лекара у Србији коментарисале су и њихове колеге из сусетва, јер ето дешава се да постоје болнице у којима лекари не умиру…
“Заиста ми је тешко да поверујем да је толики број колега преминуо од ковида, а камоли да покушам да објасним зашто се то догодило, рекао је недавно за Нова.рс доктор Иво Ивић, шеф Клинике за инфектологију КБЦ у Сплиту.
Иако највећа регионална болница са 3.200 запослених, која “покрива” скоро пола милиона грађана те је уједно и највећи ковид центар у Далмацији, КБЦ Сплит није изгубио ниједног лекара током епидемије.
“Било нас је пуно заражених и лекара и другог особља, али са сигурношћу могу рећи да ниједан лекар у Сплиту није преминуо”, каже др Ивић, напомињући да је шокиран бројем преминулих колега у Србији, посебно јер број преминулих лекара у целој Хрватској не прелази једноцифрен број, од који већина није ни радила у ковид систему”, рекао је Ивић.
Да се не заборави
Три докторке у белим заштитним комбинезонима на Тргу републике слика су дана.
Протестовале су данас због смрти више од 70 здравствених радника током пандемије корона вируса.
Ову причу можда је најбоље закључити њиховим речима:
“Треба испитати због чега је смртност лекара у Србији већа него било где у региону, како се ради, колико трају њихове смене. Поред наше љубави, стручности, упорности, пожртвовања, осећамо се немоћни”.
Јелена Јеловац Нова
