Секретаријат за заштиту животне средине Града Београда објавио је јавни позив за увид у Студију о процени утицаја на животну средину постројења за складиштење и третман тзв. неопасног отпада на катастарској парцели број 1746 КО Земун Поље, који је поднела компанија Hamburger Recycling Serbia.
Наизглед уобичајена процедура, све док се не види да се поменута катастарска парцела налази на само 450 метара од најближих стамбених објеката. Од већих насеља овог дела општине Земун, на око 4,5 км налази се Земун Поље, Плави хоризонти на око 2 км, а насеље Алтина на око 3 км. Јужно од предметне парцеле, на удаљености око 4 км налазе се насељени делови општине Сурчин. Викенд и стамбено насеље Радиофар, како се наводи, налази се на удаљености од око 1 км, док се југоисточно налази насеље Бежанијска коса на око 6 км. Најближа школа и вртић налазе се на мање од километар удаљености.
Компанија Хамбургер Рецyцлинг Сербиа планира да, у близини насељеног дела Београда, изгради постројење за прераду, између осталог, отпадних тонера, абсорбената, филтерског материјала, сагорљивог отпада, отпадних гума и разних врста пластичне, композитне и мешане амбалаже и другог чврстог отпада. Процењене количине отпада, које би се третирале на годишњем нивоу, износе око 184.480 тона. Иако се налази у оквиру зоне са механичарским радионицама и магацинима, оправдано се поставља питање коме је пало на памет да гради постројење за складиштење и прераду отпада, у близини густо насељеног подручја? Ова депонија и постројење прети да отровним материјама загади ваздух у поменутим насељима, али и на широј територији општина Земун, Сурчин и Нови Београд, на којој живи више од пола милиона људи. Београд је годинама уназад на листи најзагађенијих градова на свету, са великим бројем становника који обољевају од болести плућа и дисајних органа, па би један од најважнијих послова Градске управе и градоначелника Шапића требало да буде заштита животне средине у главном граду. Оваква постројења и складишта отпада тако великог капацитета свуда у свету граде се у ненасељеним областима и на што већој удаљености од река, како би се на време спречило загађење и тровање становништва. Само у Србији, којом владају људи блиски режиму СНС и која им служи искључиво за лично богаћење, могуће је да се у главном граду, у насељеној зони, легално прави депонија и постројење за прераду отпада.
