„Фокус на квалитет заиста је кључан, не само због важности владавине права и независног правосуђа, потпуног поштовања људских права и функционалне, транспарентне јавне управе, већ и зато што владавина права и економски развој иду једно уз друго“, рекао је Јоханес Хан на предавању „ЕУ- Србија: Стратешко партнерство за будућност“.
То је модел на коме је заснована сама ЕУ, истакао је европски комесар и додао да је сам процес припреме за чланство у ЕУ подједнако важан као и сам циљ.
Захваљујући тој мешавини демократских вредности, основних права и слободне тржишне привреде, ЕУ је, каже Хан, успела да изгради свој просперитет, а истиче да владавина права није опција у ЕУ, већ обавеза.
„ЕУ није правна држава, већ правна заједница и управо зато верујем да су питања владавине права заиста главни приоритет на коме треба да се ради у Србији, јер ћемо тиме имати директан утицај на животе грађана, њихово запошљавање и пословање“, сматра Хан.
Према његовим речима, непристрасност и ефикасност правосуђа, затим унапређење борбе против организованог криминала, боља животна средина, слобода изражавања и медија, то су такође велики изазови и све што се ради на тим пољима, не ради се „због мене, нити као услуга Бриселу, већ радите за себе саме“.
Наравно, како додаје комесар за проширење ЕУ, решавање свих тих изазова захтева време: владавина права не представља „инстант кафу“, већ реформе у тој области захтевају велико ангажовање, не само српске владе, већ свих интересних група у целокупном друштву Србије.
„То заиста јесу кључне ствари, у то будите уверени. Наше земље чланице врло пажљиво посматрају дешавање у овом региону“, истиче Хан.
„Потребно искористити пут потенцијал Србије“
Европски комесар за проширење похвалио је Србију на економском плану, на добрим резултатима на буџетској консолидацији и конкурентности коју је постигла протеклих година и сматра да су сви ти напори почели да доносе плодове, али и да је ипак, остало још доста тога што треба да се уради како би се искористио пун потенцијал Србије, који би могао да постане локомотива за шири регион.
У глобализованом свету, каже Хан, „сви смо мали играчи, на крају дана“, те су тако земље чланице ЕУ корак по корак створиле највеће јединствено тржиште где инвеститори имају приступ великом броју потрошача.
Дакле, величина јесте битна, констатује Хан и каже и да споразум Цефта, либерализација тржишта не представља алтернативу приступању ЕУ, ни споредан колосек, нити чекаоницу, не мења, нити одлаже чланство у ЕУ, већ, истиче Хан, супротно томе, то је један корак напред у вашој припреми ка приступању јединственом тржишту ЕУ и наравно, решава одређене структурне слабости целог региона, као што је, између осталог, недовољно развијен ланац снабдевања.
„Србија овде такође има кључну улогу, као тренутно председавајући Цефте. Зашто све то наглашавам – у протеклих 10 година, обим трговинске размене земаља ЕУ са регионом готово се удвостручио на 42 милијарде евра годишње, а тај обим, унутар самог региона није се променио и даље је исти“, каже Хан.
Према томе, како сматра, види се да ту има много потенцијала у самом региону, под условом да се направи напредак у заједничком регионалном простору.
„Дакле, ако гурамо напред са владавином права и економским реформама, то су кључне ствари, али постоји и трећи кључни приоритет Србије, а то је дијалог са Косовом и као што знате, нормализација односа са Приштином јесте питање које директно утиче на даљи напредак у процесу приступања“, нагласио је Хан.
„Интерес грађана је да се иде у ЕУ“
Када је реч о поглављу 35, Хан каже да је ствар у томе да се проширење заснива искључиво на заслугама сваког кандидата.
„Ви држите кључеве од врата ЕУ, али ЕУ мора да види сталан, обавезан, нереверзибилан однос са Приштином. Европа је заснована на регионима, потребни су нам јаки, уравнотежени региони, не желимо економски снажан део Европе и слабе делове Европе. За општи успех и напредак Европе, има много смисла да се још један блок од 20 милиона људи укључи у Унију“, сматра Хан.
Са друге стране, наглашава, слободан је избор земаља да се одлуче хоће ли или не да искористе ту прилику.
„Не будим се ја свако јутро да гледам атлас да видим ко би следећи могао да буде потенцијално кандидат за ЕУ и да зовем владе по региону и питам ‘хоћете да се укључите у Унију, хоћете ли’. То је такође порука коју треба пренети грађанима. У њиховом је интересу да се иде у ЕУ“, истиче Хан.
Додаје да редовно прати истраживања јавног мњења, те да се подршка ЕУ мења, али то прати и зато говори о процесу, а сматра и да се код нас Европа често доживљава као неко ко „стално нешто тражи, условљава, морате да промените ово, реформишете оно“ и то је, како сматра, људска реакција.
„Када се нешто мења, то носи са собом неизвесност, а то људи не воле, хоће да знају шта ће се дешавати сутра. Реформе нису увек добродошле. Морате да гледате суштину, ко вама збиља нешто даје, пружа, заиста, опипљиво. Ми и својим грађанима морамо да се обраћамо. Није свако ни у Европи срећан када говоримо о ширењу уније, морамо и нашим грађанима то да објашњавамо, које су користи и зашто желимо нове чланице“, каже Хан.
Овде смо на истом послу, истиче и понавља да су све европске земље мале, „једино што неке не знају да су мале“, те, ако се наступа заједнички, може се такмичити са изазовима које глобализација носи.
„Морамо да будемо сви заједно“, јасан је Хан.
