Ако узмемо да Србија има приближно 6,9 милиона становника, а СНС око 750.000 чланова, простом рачуницом долазимо до тога да је сваки девети грађанин наше земље члан владајуће странке.
Горе него Савез комуниста
Поређења ради у време СФРЈ која је била једнопартијска држава, са укупним бројем становника од 23,3 милиона, број чланова СКЈ износио је око 900.000, дакле, сваки 25. грађанин био је члан партије.
Бројке делују још озбиљније кад се упореде са другим државама, њиховим лидерима и члановима владајућих партија.
Тако, рецимо, Кина има 1,39 милијарди становника, док владајућа Комунистичка партија Кине има 90.594.000 чланова, што значи да је сваки 15-ти Кинез члан партије Си Ђипинга.
У Русији живи око 147 милиона људи, а број чланова владајуће странке износи 2.073.772, тако да је сваки 70-ти становник члан партије Владимира Путина.
Хришћанско демократска унија Ангеле Меркел у Немачкој броји према последњој статистици 407.350 чланова, док Немачка има 80.159.662 становника, што нас доводи до тога да је сваки 197. Немац члан канцеларкине странке.
На послетку, да упоредимо и са Француском, где укупан број становника износи 66,99 милиона, а странка председника Емануела Макрона Република у покрету има 419,435 чланова. Дакле, један на сваких 157 грађана Француске учлањен је у странку њиховог председника.
Растакање страначког живота
Програмски директор Цесида Бојан Клачар каже да је овде реч о толико великим бројевима да то отвара бројна питања у вези нашег политичког и страначког система.
“СНС по броју чланова још није прешла некадашњи Савез комуниста Југославије, али је врло близу тога. Треба објаснити како једна странка у вишестраначком фрагментисаном систему може да има приближно исти број чланова као СКЈ у једнопартијском систему, где је члнаска карта била готово обавезна ствар”, наводи Клачар.
Како даље објашњава Клачар, то указује на потпуно растакање страначког живота у Србији.
“Као и на хипертрофирану моћ једне странке и огроман утицај политике на све сфере живота, који позиционира владајућу странку као кључно место одлучивања”, закључује Клачар.
Јелена Јеловац Нова
