„Сви пишу оно што хоће – и нико није кажњен, нико није приведен и нико није ухапшен“, указује Васиљевић која је за Глас Америке говорила, као једна од саговорница у пројекту о условима у којима раде медији у Србији, који припрема српски сервис америчке медијске агенције.
„Новинарска професија је врло осетљива и врло је тешко бити новинар било где у свету и према извештају Фридом хауса (америчка невладина организација у чијем фокусу су демократија, политичке слободе и људске права, прим. нов.) видели сте да у последњих тринаест година медијске слободе у свету драстично опадају“, каже Васиљевић за Глас Америке.
У последње две године је, према бази података Независног удружења новинара Србије, почињено укупно 190 напада на новинаре – од којих је 16 физичких, 130 притисака и 44 вербалне претње. Међу њима је и најдрастичнији случај – паљење куће новинара Милана Јовановића, што је тренутно предмет судског процеса против бившег председника општине Гроцка и актуелног функционера владајуће Српске напредне странке Драгољуба Симоновића. Јовановић, новинар локалног портала „Жиг инфо“, извештавао је о сумњама на злоупотребе бившег највишег општинског званичника Симоновића.
„Ја сада не могу да вам кажем у Србији је супер јер није убијен ниједан новинар. И надам се да то никад неће бити мерило“, указује Васиљевић.
Саветница за медије председника Србије истиче да начин на који се Александар Вучић обраћа новинарима није инкриминисање, које би могло иницирати претње и притиске на друштвеним мрежама и у јавној сфери.
„Ви данас имате ситуацију на друштвеној мрежи Твитер или било којој другој – дозвољено је да изговорите најстрашније ствари. И у том тренутку постајете предмет претњи и напада. Не зато што је Александар Вучић одговорио Н1 и каже: ‘Ви сте америчка телевизија’. Први пут када му је колегиница, мислим да је била Јована Штетин то рекла, он је питао да ли јој то смета. Зато што ја не видим шта је разлог – шта би вам сметало… У мојој биографији на званичној страници председника пише…“
Глас Америке: Зато што то у јавности ствара одијум какав ствара. Америчка телевизија, Америка бомбардовала, Србија патила због рата…. Они су нам непријатељи… Молим вас, такав контекст и наратив постоји.
Васиљевић: Мени у мојој биографији не смета што пише да сам радила четрнаест година за Би-Би-Си. Ако је то њима сметало, а сметало им је очигледно, из разлога њима знаних…
Глас Америке: Не знам разлоге, али могу да схватим да се у тим случајевима лако лепи префикс домаћи издајници… Није добро користити такав наратив, јер код грађана побуђује неке емоције које нису адекватне. И онда новинари могу да буду инкриминисани, нападани…
Васиљевић: У праву сте… Међутим, колико знам, неколико претњи које су биле упућиване Телевизији Н1 биле су упућене из потпуно других разлога. Господин који је ухапшен имао је седамдесет и нешто година и није му се свиђало њихово извештавање о Косову и Метохији. Тако да то нема баш много везе са тим какве су претње њима упућиване. Он ни на једној конференцији за штампу новинаре није вређао. Да ли реагује жучније? Сигурно. Зато што је двадесет-четворочасовно и седмодневно изложен нападима. Како он, тако и његова породица.
Глас Америке: Да ли у оквиру владајуће партије постоји тим који настоји да утиче на улепшавање стварности и критички се односи према новинарима и људима који….
Васиљевић: Нисам члан странке и трудим се да са странком никакве везе немам. Зато што је мени…
Глас Америке: Малочас сте рекли: “ми дошли на власт“.
Васиљевић: Мислила сам на коалицију… А ја сам позвана 2012. да се придружим тиму председника Вучића.
Глас Америке: Сами сте рекли „ми“.
Васиљевић: „Ми“ као државни апарат, сад тренутно. Нисам члан странке. На овом сам месту као неко ко се професионално бави својим послом од 2004. године – у време власти Војислава Коштунице, Бориса Тадића и сада Александра Вучића. Не одлазим у странку, не комуницирам са страначким органима. Просто, то се коси са мојом функцијом. Не мислим да би било добро да се у то мешам. Имам свој тим од осам људи, имамо Инстаграм, Твитер, Фејсбук и сајт. Радимо и његове дневне активности – конференције за штампу.
Глас Америке: Да ли сте читали текстове који, да кажем, указују на систем о коме сам вас питао? БИРН-а (Балканске истраживачке мреже) на пример?
Васиљевић: Не, не бавим се заиста.
Глас Америке: Чак ни из знатижеље?
Васиљевић: Радо, али немам времена, из знатижеље, да се бавим важнијим стварима. Од тога да пратим шта се пише по Твитеру.
Глас Америке: Да можда постоје неки људи који раде по јавним предузећима. А осим што раде тамо задатак им је да прате шта се где објављује…
Васиљевић: Како ја то да вам кажем, како то да знам. Идите у јавно предузеће па их питајте. Не тврдим да их има или нема. Стварно не знам. Ја их немам. Ми за то новца немамо. Ми их не плаћамо. Не водимо никакве кампање на друштвеним мрежама. Објављујемо председникове дневне активности. На Инстаграму људима одговарамо са „Хвала лепо, довиђења“.
Регионални портал „Јужне вести“ из Ниша у августу је објавио разговор са особом скривеног идентитета која је том медију потврдила да је била члан интернет тима Српске напредне странке. Особа настањена на југу Србије, чији је идентитет познат редакцији „Јужних вести“, испричала је да позитивно коментарисање, такозвано ботовање, активности актуелне власти организују функционери Српске напредне странке. Саговорник „Јужних вести“ говорио је и о страначким структурама које прибављају Ај-Пи (ИП) адресе особа које су упућивале негативне коментаре на рачун власти. Изнео је наводе да се потом те особе нађу на мети застрашивања дела напредњачких страначких структура.
Иначе, према последњем извештају Европске комисије из маја 2019, којим се процењује напредак на путу евроинтеграција, указано је да Србија није остварила напредак у слободи изражавања. Међу критикама је, поред осталог наведено, да је потребно створити окружење за неометану слободу изражавања, поштовање медијских закона, усвајање нове медијске стратегије (на којој се тренутно ради) и обезбедити одговарајуће финансирање јавних сервиса и транспарентност власништва у медијима.
Милан Нешић Глас Америке/Цензоловка
