Телевизије Пинк и Хепи отписале су Српској радикалној странци дуг од укупно око 100 милиона динара. Дугови које странке остављају иза себе у кампањама нису реткост, а истраживање ЦИНС-а показује да успостављени систем финансирања не спречава могуће злоупотребе.
Годину и по дана након што се вратио из Хага, лидер радикала Војислав Шешељ повео је ову странку на још једне парламентарне изборе. Била је 2016. година и Шешељ је претендовао на место премијера. Изборни спот који се емитовао на Пинку и Хепију је поручивао – Гласајте за Шешеља, вратимо Србију у сигурне руке.
Укупан цех за рекламирање на ове две телевизије био је већи од 62 милиона динара. Српска радикална странка готово ништа од овог није платила.
И не само то, ни оглашавање на Пинку за председничке 2017. и београдске изборе 2018. године нису платили, па је цео дуг порастао на скоро 100 милиона.
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да овај дуг никада није плаћен, већ су га Пинк и Хепи отписали чиме су практично донирали новац радикалима. Након тога Агенција за спречавање корупције је против телевизија покренула поступак.
На овај начин, радикали су у последњих осам година, током парламентарних, председничких и београдских изборних кампања „потрошили“ више од 173 милиона више од онога што су имали.
Војислав Шешељ каже за ЦИНС да ако новца буде на рачуну, они плате дуг.
„Пошто нисмо имали од чега да платимо, нек чекају да им бог плати.“
Истраживање ЦИНС-а показује како постојећи систем финансирања политичких активности доводи до нетранспарентности, скривених донација и фаворизовања странака. Измене које предлаже власт могу да стање још више погоршају и направе милионску штету по буџет.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија каже да предложене измене не укључују неке од битнијих проблема из области финансирања странака.
„Ове измене закона с једне стране не решавају проблем финансијске неједнакости учесника у изборној кампањи, а с друге стране отварају широм простор за настанак штете за буџет“.
Изборна лутрија
Сви учесници избора добијају новац из буџета за финансирање својих кампања. Прво положе јемство односно гаранцију, а затим један део – 40% – добијају након што Републичка изборна комисија прогласи њихову листу. Уколико пређу цензус, добијају остатак новца у складу са бројем освојених мандата. Ако не освоје ни 1% гласова (мањинске листе 0,2%), онда и оних 40% што су добили морају да врате.
Због тога је већина учесника избора принуђена да се „коцка“ сваки пут јер не знају колико ће новца на крају добити, каже правник Владимир Тупањац.
„То је заправо код нас проблем, што је то једна лутрија“.
Ако је судећи по дуговима које остављају иза себе, неке странке то превазилазе трошењем више од онога што имају јер последице таквог понашања скоро да и не постоје.
Дугови за оглашавање на телевизијама рецимо нису реткост.
На пример, коалиција окупљена око Бориса Тадића је 2022. године остала дужна Пинку скоро девет милиона, а Хепију око четири и по милиона динара. Неизмирене рачуне имала је и према Нина медија клипингу, који су потраживали око 100 хиљада динара.
Из Социјалдемократске странке кажу за ЦИНС да још увек постоје одређени дугови и да ће бити измирени „чим то буде могуће“.
Војислав Шешељ са друге стране каже да сви заједно деле ризик да странка можда неће прећи цензус.
„Ми и они (телевизије) кад смо склапали уговор рачунали смо да сигурно пролазимо цензус. Међутим кад нисмо прошли цензус – како да платимо? То је немогуће“.
Посебан проблем је што трошак за финансирање кампање може да се плати само са посебног рачуна који се отвара у ту сврху, али он не сме да се користи после избора. Решење у таквим ситуацијама је да онај ко учеснику избора пружа услугу покуша да принудно наплати овај дуг па се новац онда скида са рачуна за редован рад. Ако га има.
Тако је коалиција Мариника Тепић – Уједињени за победу Србије за закуп огласног простора 2022. године остала дужна фирми Прамац адвертисинг око 4,7 милиона динара. Како су нам из ове фирме рекли, овај дуг је принудно наплаћен.
Међутим, Пинк и Хепи нису покренули принудну наплату у случају дугова Српске радикалне странке, већ су их отписали, па је Агенција за спречавање корупције против њих поднела прекршајну пријаву. Против Хепија због недозвољене донације, а Пинка јер уопште није доставио доказе о отпису дуга.
Хепи се бранио да им је логика била та да неће успети да наплате дуг, а да ће иницирање судског поступка да значи само додатна улагања – судске таксе, адвокати, извршитељи.
Из Пинка и Хепија нису одговорили на питање новинарке ЦИНС-а у вези са отписом ових дуговања.
И поред дуговања која радикали годинама нису плаћали, и Пинк и Хепи су овој странци у наредним кампањама давали огласни простор, а они су им опет остајали дужни. Тако је, на пример, на последњим изборима у децембру 2023. Хепи издао огласни простор радикалима вредан готово 500 хиљада динара, али им ни то није плаћено.
Владимир Тупањац каже да то показује да иза таквих односа не постоји тржишна логика.
„Због чега би медиј који већ има потраживања према странци, а отписивао је дуговања и слично, улазио константно у једну исту ситуацију, осим ако не постоји неки договор иза тога или нека корист коју прибавља на други начин“.
Са њим се слаже и професорка и шефица одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду Смиљана Милинков која каже за ЦИНС да је реч о једној врсти наклоњености одређеним политичким опцијама.
„Реч је о злоупотреби у смислу да се то плаћање ни не очекује.“
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија сматра да би било противзаконито да медији одбију оглашавање неке групе због раније неизвршених обавеза, јер медији морају да омогуће потпуно исте услове оглашавања свим политичким субјектима.
„При постојећим законским нормама једини сигуран начин да медији наплате своје потраживање према странкама је авансно плаћање.“
Простор за злоупотребе
Овакав систем омогућава да се учесници избора договоре са неким да им бесплатно пружи услугу односно да је донира, али да се она у папирима води као дуговање. Јавност нема увид у то да ли се она на крају плате и на који начин, а за то евентуално сазнаје само ако Агенција одлучи да их накнадно проверава.
Дугови на тај начин не само да остану нетранспарентни, него и омогућавају фаворизовање појединих учесника избора, објашњава Ненадић.
„Спорно је што су од неких учесника у кампањи трошкови наплаћени одмах, док се другима омогућава да то учине накнадно“.
Додатно ствар компликују и групе грађана које немају статус правног лица. Тако је рецимо 2018. година група грађана окупљена око Драгана Ђиласа, остала дужна више од 20 милиона динара фирми Прамац адвертајзинг.
Из ове фирме су рекли да то дуговање нису успели да наплате јер се рачун отвара на физичко лице и онда не може да се принудно изврши.
Међутим, предложене измене Закона о финансирању политичких активности прете да овај проблем и прошире. Омогућиће и групама грађана да не дају јемство које је сада обавезно да би се добио новац из буџета за кампању.
Измене су предложене од стране Радне групе Владе за сарадњу са ОЕБС-ом, а на основу препорука ОДИХР-а како би се унапредили изборни услови.
Групе грађана или мање странке би на тај начин могле да се пријављују за изборе само да би добиле новац из буџета, а не да би стварно учествовале у изборној трци. За то ће им пут бити олакшан јер неће морати да полажу јемство, а ако не достигну праг, од њих ће бити тешко да се новац наплати.
Транспарентност Србија процењује да штета по буџет може бити већа од милион евра за сваке изборе, односно више од 200 хиљада евра по групи грађана, коалицији или странци која не пређе цензус, а нема своју имовину којом би тај новац надокнадила.
„Наиме, новоформиране групе грађана по природи ствари, а ни многе политичке странке не располажу имовином из које би се могла извршити принудна наплата.“
Владимир Тупањац каже да проблем не може да се реши још рестриктивнијим прописима јер они доводе до тога да новац само оде у сиве или црне токове.
„Јако је тешко спречити да новац уђе у кампању, то нису успеле ни много развијеније земље. То је више ствар политичке културе него неких прописа“.
Ilustracija: CINS/Zoran Miodrag&Printskrin
Ивана Милосављевић, Теодора Ћурчић Цинс
