Јевић: Хитно спровести ванредну инспекцијску контролу азила за псе у Крушевцу
Генерални секретар Народне странке Ања Јевић позвала је надлежне државне органе да без одлагања спроведу ванредну инспекцијску контролу прихватилишта за псе у Крушевцу и да јавност о резултатима тог надзора буде правовремено и транспарентно обавештена.
У саопштењу достављеном медијима, Јевић наводи да су грађани доставили фотографије и сведочења која указују на озбиљне сумње у постојање бројних неправилности у раду азила. Како истиче, међу уоченим проблемима су дуготрајна неухрањеност паса, присуство болесних и исцрпљених животиња које нису изоловане, као и наставак хватања и довођења нових паса у условима који, према њеним речима, захтевају хитну реакцију институција.
Она упозорава да свако одлагање реакције надлежних органа значи нову патњу за животиње и наглашава да је неопходно одмах утврдити да ли су у прихватилишту обезбеђени довољна и редовна исхрана, сталан приступ свеже води, адекватни хигијенски услови и неопходна ветеринарска нега. Такође, тражи да се све евентуално утврђене неправилности моментално отклоне.
Истовремено, Јевић истиче да је крајње време за хумано и системско решавање проблема напуштених паса и неодговорног власништва на нивоу целе државе. Према њеним речима, то подразумева масовну и континуирану стерилизацију у свим локалним самоуправама, успостављање јединственог регистра власничких паса, редован и сталан надзор над радом прихватилишта, као и пооштравање казнене политике за неодговорно поступање према животињама.
Она је посебно указала на потребу системске контроле бројних приватних прихватилишта, као и на санкционисање нерегистрованих одгајивачница које послују супротно закону.
„Ово је тема на којој не сме бити трговине политичким поенима и једна од ретких области у којој сви политички актери морају показати јединство и одговорност“, поручила је Јевић.
Као једно од конкретних институционалних решења, она је предложила да се у оквиру сваког јавног комуналног предузећа систематизује посебно радно место које би се бавило удомљавањем паса и сталним надзором услова у прихватилиштима. Подсетила је и на, како је навела, позитивне примере добре праксе у организацији рада зоохигијене у Лесковцу, Нишу и Новом Саду.
Јевић је посебно издвојила и пример прихватилишта у Гајдобри, у општини Бачка Паланка, где су, након јавних апела и сарадње одговорних појединаца, видљиве конкретне промене у унапређењу услова боравка животиња.
Она је нагласила да директори прихватилишта морају омогућити приступ волонтерима и већу транспарентност рада, као и да Србија треба да покрене прву националну кампању за стерилизацију, успостављање централног регистра свих паса и системско подстицање удомљавања, за које верује да би добиле широку подршку грађана.
Аутор:
