Јадранка Јоксимовић наводи неколиико позитивних препорука европских парламентараца и истиче да су уважени поједини амандмани наших посланика.
„Посебно су поздрављене економске реформе и стабилизација јавних финансија, буџетске пројекције и пројекције раста. Један важан сегмен позитивних оцена је везан за улогу Србије у регионалним односима и сарадњи“, каже Јоксимовић и објашњава да су у цео процес приступања Србије укључене бројне европске институције, па тако и наи и посланици Европског парламента.
Парламентарни одбор је заседао шести пут, каже Јоксимовић, додајући да врло важно да се у Европском парламенту разговара о Србији, о нашем напретку на путу ка Европској унији.
У ЕП учествују различите политичке партије из различитих земаља и оне осликавају расположење у тим земљама чланицама, каже Јоксимовић, те наводи да је у ЕУ несумњиво примећено да је Србија показала конструктивну улогу у региону учешћем у разним регионалним иницијативама те како каже, реториком која је деловала у конструктивном правцу.
„Поздрављени су домети Берлинског процеса, иницијативе која је везана за земље Западног Балкана – посебно кроз сарадњу и повезаност кроз инфраструктурне и друге пројекте“, наводи Јоксимовић.
Европски посланици ценили су и напредак у унутрашњим реформама, попут оне у правосуђу, јер је реч о важном поглављу 23 и акционим плановима који се у вези с њим спроводе.
„Позвани смо да даље споводимо реформске процесе, да јачамо владавину права, медијске слободе. Један врло добра формулација је овог пута употребљена, ‘унапређење културе новинарства’ што мислим да је термин који можда на бољи начин осликава заправо проблеме, на које често указују из различитих институција у Европској унији“, каже Јоксимовић и додаје да унапређење културе новинарства свакако не може да шкоди.
Истиче да је подржан и сет медијских закона који су усвојени у Србији, те да се позива на доследну примену тих закона, што је, како примећује, сасвим разумљиво“.
Јоксимовић напомиње и да је врло важан амандман наше делегације унет у Декларацију са препорукама.
Уз позив за наставак дијалога Београда и Приштине, унета је одредба да је неопходно што ранијег успоставити Заједницу српских општина.
За српску страну, како објашњава, дијалог без тако важног дела као што је успостављање Заједнице српских општина не би имао свој пун смисао.
„Добро је што су то европски посланици препознали“, сматра Јоксимовић.
Министарка истиче да су изузетно повољно оцењени укупни капацитети администрације Србије за вођење преговора као и снажна политичка воља која постоји да се преговори о приступању ЕУ спроводе.
„Врло је важно похвалити људе у администрацији који раде један важан и добар посао за земљу. Добро је што је то примећено, да су наши административни капацитети уз политичку вољу која даје сигнал људима да раде на добар начин свој посао везан за преговоре, препозната овај пут, и то је наглашено“, рекла је Јоксимовић, приметивши да је имиџ Србије битно поправљен у земљама ЕУ и шире.
„Србија је, када видите овакве препоруке, препозната као озбиљан кандидат за чланство у ЕУ“, закључила је Јоксимовић.
Посета Хана важна, искрено је посвећен проширењу
Уочи сутрашње посете високог комесара за проширење и суседску политику Јоханеса Хана Србији, министарка задужена за европске интеграције каже за Танјуг да ће теме састанка бити односи међу државама у региону, наставку приступања Србије ЕУ те о предприступним фондовима.
Она је оценила да су посете комесара Хана Србији и региону врло важне јер је он на искрен и разуман начин посвећен проширењу.
Министарка је рекла и да реторика у региону није увек, „најсрећнија“, али да се Србија у том смислу одговорно понаша.
„Сви потези Србије у региону пре свега су условљени државним и националним интересима, а наш национални, економски и политички интерес је стабилан регион. Верујем да ће и други показати виши степен одговорности“, навела је Јоксимовић.
На сутрашњем састанку са комесаром Ханом разговараће се о даљем путу Србије ка ЕУ, те о фондовима ЕУ, каже министарка.
„Врло је добро да комесар Јоханес Хан редовно посећује Србију и да је присутан и у региону. Он је заиста, на један континуиран начин, показао пре свега добру вољу и добру намеру према Србији као земљи кандидату“.
Јоксимовић напомиње да постоји подршка Европске комисије да се ове године Србији отвори неколико поглавља, за која смо, каже, у потпуности припремљени.
„Реч је о три или четири поглавља до краја године“, каже Јоксимовић.
Јоксимовић је подсетила да је ЕУ највећи донатор Србије са више од две милијарде евра у последњих десет година које је наша земља добила у виду бесповратне помоћи, кроз предприступне и друге фондове.
Поменула је и да њено министарство ради на „програмирању“, односно, координацији на одређивању пројеката који могу да се финансирају из фондова ЕУ, попут постројења за прочишћавање воде, поправци локале инфраструктуре, школа, на пројектима самозапошлавања, локалног економског развоја, итд.
