Челници Европске уније су након представљања извештаја Европске комисије о напретку Србије на путу интеграција, као кључан проблем истакли да режим Александра Вучић не може да не уведе санкције Русији а да напредује ка пуноправном чланству.
То, свакако, није нова вест, а чак се и сам Вучић у реакцији на тако изражен јасан став са подсмехом осврнуо рекавши: „У праву су људи. Честитам им што су то приметили“.
Усклађивање спољне политике Србије са европском, када је реч о Русији, одавно је кључни проблем у односу са ЕУ.
Готово да нема наступа ниједног европског државника који се обратио јавности у вези са овдашњим режимом, а да није поменуо нужност увођења санкција Русији.
По одолевању таквом исходу, Србија је позната као лидер на европском континенту, осим Белорусије, уназад две године, од агресије Путиновог режима на Украјину.
Као прву ствар коју је високи представник за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио након објављивања извештаја ЕК о напретку Србије је да Србија не може бити чланица ЕУ и имати односе с Русијом.
И шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре је предајући званично премијеру Србије Милошу Вучевићу извештај ЕК истакао да је држава мора да усклади спољну политику са ЕУ.
Подсетимо да је приликом посете Србији, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије одбила да се види са премијером Србије јер се он непосредно пре заказаног састанка са њом срео са руским министром.
„Вучић ће увек бити савезник Путину…“
Ауторитарни лидери попут Вучића увек ће бити савезници Путину и Си Ђипингу, не зато што имају неке посебне афинитете према Русији или Кини, већ зато што им се допада такав начин владања. Свака аутократска власт природан је непријатељ Европске уније и ЕУ само себи чини лошу услугу покушавајући да одобровољи аутократе попут Вучића – каже за Данас Драган Поповић, директор Центра за практичну политику.
То што европски челници не истичу да је Вучићев режим добио оцену – нула – када је реч о владавини права, демократији, слободи изражавања у извештају ЕК – саговорник Данаса описује као очекивано.
– Чињеница да се оштрије оцењује однос власти у Србији према Русији него према владавини права, такође је део те погрешне политике. Само демократска власт у Србији може да буде прави савезник ЕУ, а демократија се гради пре свега кроз однос према слободним медијима, политичком плурализму и институцијама, а тек у другом плану кроз увођење санкција Русији или гласање у међународним телима. Исто важи и за оцене о медијској сцени, где делује да су већи проблем рад РТ и Спутњика у Србији, него провладини медији који су неупоредиво опаснији по вредности које ЕУ заступа – сматра саговорник Данаса.
Како додаје, нови извештај о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ по много чему личи на онај из прошле године.
– Можда је реторика још мало заоштрена, али суштински су оцене исте – готово ништа у Србији не функционише онако како би требало да буде у правној и демократској земљи. Ипак, крајње оцене не делују толико лоше, пре свега због специфичног дипломатског језика, али и преовлађујуће политике европске бирократије да ауторитарним лидерима треба подилазити у име очувања основне стабилности. Верујем да је у питању катастрофално лоша политика Европске уније која ће на крају да се обије о главу и њима самима – закључује наш саговорник.
Назначимо, у извештају о Србији Европска комисија је позвала Србију да унапреди усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ укључујући рестриктивне мере и да избегава активности и изјаве које су у супротности са позицијама спољне политике ЕУ.
После руске агресије на Украјину, Србија се ускладила с неким позицијама ЕУ у међународним форумима, укључујући Генералну скупштину УН, наставила је да сарађује с ЕУ на спречавању заобилажења санкција и у пружању финансијске и хуманитарне помоћи Украјини.
„Међутим, и даље се не усклађује ни са каквим рестриктивним мерама против Руске Федерације и није се ускладила с већином изјава Високог представника о том питнају. Одржавала је односе на високом нивоу с Русијом и интензивирала је односе с Кином, што отвара питање о стратешком правцу Србије“, наводи се у извештају.
„Вучић и санкције Русији – ништа ново“
Према речима Горана Милетића, директора Цивил Ригхтс Дефендерс за Европу, усклађивање спољне политике, што укључује и санкције је одавно постало важан део агенде за сваког кандидата за ЕУ, па тако и за Србију.
– Парадоксално је да је цео прожблем кренуо од Србије која је одлучила да су јој очигледна агресија, кршење хуманитарног права и људских права у Украјини сасвим небитни и наставила да без икаквих санкција сарађује са властима Русије. Борељ је сасвим у праву када каже да ће ово имати последице, али његова изјава није нешто ново нити изненађујуће – закључује он.
FOTO: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI
С. Чонградин Данас
