Обрт у стилу напредњака се десио у изборној ноћи у Косјерићу, па се у свега пола сата победа опозиције претворила у тријумф Српске напредне. Ипак, у тој општини борба није готова, јер је опозиција, према сазнањима Нове, већ предала жалбе и неопходни поступци за доказивање изборне преваре су увелико у току. Уколико те жалбе буду прихваћене и на најмање једном бирачком месту буде поновљено гласање, опозиција сматра да постоје велике шансе да преокрене резултат у своју корист. Томе иде у прилог и изборна математика јер је граница изузетно танка – само 51 глас.
У недељу увече се за само пола сата преокренула будућност Општине Косјерић. Наиме, како нам из “Уједињени за Косјерић” кажу, један резултати је био у 21:29, када је опозиција у тој општини водила за 36 гласова, а око десет увече су стигли други резултати, након пребројавања гласова у појединим општинама, где је рачуница испала да владајућа коалиција води за 51 глас.
Такав нагли преокрет буди много сумње, када се у једначину додају наводи о многим неправилностима на изборима у тој општини. Према “Уједињенима за Косјерић”, неправилности су се десиле на бирачким местима 11, 21 и 23, где су забележени дупли бирачки спискови, куповине гласове, али и претње. Опозиција је већ поднела жалбе.
Како Нова сазнаје, већ је почео преглед бирачких листића на појединим бирачким местима, а највише се наде у понављање избора улаже на бирачко место 23, где су открили да постоји глас особе, која није уписана у списак.
На том бирачком месту је изашло 547 бирача, од укупно уписаних 642, што је и више него довољно простора да се направи преокрет. Још од изборне ноћи, опоозиција скреће пажњу јавности да се у тих пола сата појавио велики број неважећих листића, те да управо овде лежи кључ преокрета СНС-а. Како су навели, њих има укупно 118 неважећих листића, а истакли су још један проблем да су чак 324 особе гласале ван бирачког места.
Хрпа сумње
Према сазнањима Нове, тренутно чланови опозиционе листе гледају џак са бирачким листићама, на основу навода о изборним неправилностима. Славиша Косорић из изборног штаба “Уједињених” каже да су захтевали испред листе да оду до општинске изборне комисије, а да ће данас бити информација о потенцијалном обарању бирачких места и поновљеним изборима.
“За једно знамо да имамо случај гласања једне особе која није у бирачком списку Ми смо у 21:29 имали резултате, као и штаб СНС-а који имао резултате да смо победили, а онда су била нека пребројавања. Ми тражимо обарање минимум једног изборног места. Имали смо неправилности да је у записнику заокружено да има примедби, па да нема. Најкрупније је то за гласање особе која није пријављена. Правни тим се бави приговорима на основу куповине гласова”, каже Косорић.
Према Стефану Станчићу, из правног тима “Уједињених”, тренутно опозиција има увид у бирачки материјал, а до осам увече истиче рок до када га морају прегледати. Када је у питању куповина гласова, он каже да су послали приговоре, али да не очекују одговоре у њихову корист. Ипак, када је у питању могућност да се превагне будућност Косјерића, Станчић је са разлогом оптимистичан.
“Дефинитивно је довољно да превагнемо резултат уколико се понове избори, сумњамо на чак половину бирачких места, а нама у суштини треба само једно”, рекао је Станчић.
Хрпи сумњичавости самог изборног процеса не помаже ни извештај посматарачке мисије ЦРТА. Они у свом извештају као најважније издвајају, да се на 14 одсто бирачких места водила паралелна евиденција и да су фотографисани листићи.
Поред тога, на истом проценту бирачких места је “забележено сумњиво окупљање око бирачких места, које указује на могућу изборну корупцију”. Програмски директор ЦРТА Раша Недељков за Нову каже да је њихов генерални закључак да избори ни у Зајечару, ни у Косјерићу ниси били поштени, а ни слободни.
“Атмосфера изборног дана подсећала је на ванредно стање, уз огромно присуство полиције и високе тензије, које су обележиле и период предизборне кампање, испуњен медијским и физичким насиљем. Страх и узнемиреност бирача и гласање у сенци наоружања сигурно нису одлике демократских избора”, каже Недељков.
Каква је процедура?
Процедура за “обарање” резултата избора на одређеном бирачком месту је врло кратког рока, према некадашњем председнику Скупштине града Београда и члану градске изборне комисије Зорану Алимпићу. Он каже да је рок за приговоре врло кратак, али и да је систем тако “намештен” да не поштује све демократске предлоге.
“Рок за приговоре је 72 часа, рок за изборну комисију да одговори је исто толико. Уколико се приговор прихвати, онда се избори понаваљају у року од 10 дана. У сваком случају, сви се сећамо раније да су ти поновљени избори рецимо било радним данима. Рокови су у сваком случају кратки да се избори, да би се тај нови резултат укључио у нове резултате, уместо ових прелиминарних”, каже Алимпић за Нову.
Саговорник Нове тврди да је неопходно да у џаку, који ће прегледати опозиција, не буде већи број бирачких листића него што је записано, као и присуство контролног листића. Он потом објашњава да је пре понављања избора могуће извршити прво увид у вреће са изборним материјалом, како ви се проверили наводи из приговора. Међутим, у тих 6 дана, што је рок за приговоре и рок за комисију да одговори, постоји довољни маневарски простор за нешто друго, на шта Алимпи
“Пре поновољених избора могуће је извршити накнадан увид у вреће са изборним материјалом, како би се проверили наводи из приговора. Ту постоји проблем, који сам ја и раније истицао, а то је ко чува те вреће у међувремену. Нажалост, не дозвољава се представницима опозиције да они одреде људи који би чували те просторије, односно вреће у којима је материјал. Једини који је у поседу тог материјала је власт, односно општинска управа. Не постоје посматрачи и контролори у том процесу“, каже Алимпић.
Велику препреку у прихватању приговора представља, према Алимпићу, управо изборна комисија, која одлучује о том питању. У тој комисији седе представници странака и саговорник Нове тврди да управо зато постоје “сателит листе”, попут Руске странке. Како објашњава Алимпић, поред сталних чланова комисије, постоје привремени чланови који чине представници изборних листа. Према његовом мишљењу, због тога се и убацују те “сателит странке”, јер њихови представници управо седе у тим комисијама и својим гласом утичу на доношење одлуке о жалбама, а самим тим и о судбини избора.
Уколико жалба не прође изборну комисију, саговорник Нове објашњава како даље следи процедура.
“Постоји право на жалбу суду, а онда суд има 72 сата да одговори на ту жалбу. Пракса је показала да ни судови, обично не суде корист опозиције, већ у корист власти. Постоји жалба и у том случају, то је било видљиво током београдских избора, када је поднета жалба Уставном суду, као највишој судској инстанци у нашој држави. То је било децембра 2023. али суд и даље није одговорио на ту жалбу. Нема ту рокова”, закључује Алимпић.
Protest studenata u Kosjeriću, povodom rezultata lokalnih izbora, Foto: Jelena Diković
Филип Ђорђевић Нова
