„Зашто ресторани за госте у хотелима могу да раде несметано, а исте оброке које они служе није могуће послужити у самосталном ресторану? Како то да зубар, који је изложен отвореним устима пацијента, има мање шансе да се зарази па зато може да ради, а фризер, који фенира и шиша потиљак муштерије, наводно има више шансе да се зарази и зато не може да ради“, упитао је Ковачевић.
„Држава мора хитно да омогући предузетницима рад и да не баца милостињу и мрвице од економских мера у очи поносног и вредног српског домаћина. У противном ће се суочити са протестима и незадовољством грађана и привредника због лажи, обмана и неиспуњених очекивања“, додао је Ковачевић.
Ковачевић, који је и председник Одбора Народне странке за привреду и предузетништво, истакао је да „неко мора да плати“ изгубљене добити и проглашене банкроте због онемогућеног рада.
„Влада Србије и Кризни штаб одговорни су за селективне и дискриминаторне мере које су фаворизовале једне и омогућиле да им несметано остварују зараду, док су други дисквалификовани и онемогућени у остваривању права на рад и обављању делатности. Тиме би требало да се бави суд“, рекао је Ковачевић.
„Позивам и пољопривреднике да туже државу због обећаних а не исплаћених субвенција за стоку на које чекају дуже од годину и по дана“, навео је Ковачевић.
Ковачевић је додао да су мере економске помоћи државе покривале „само социјалу и три минималца за раднике, и то без пореза и доприноса“ за укупно 12 месеци смањеног или готово никаквог рада огромног броја људи запослених у приватним фирмама.
„Држава је својатала и проглашавала економским мерама којекаква одлагања у фискалним, парафискалним и кредитним обавезама. Све је то већ доспело на наплату и нагомилано је пало на терет немоћних предузетника“, закључио је Ковачевић.
