Ми се налазимо у тренутку када више не можемо говорити само о пукој контроли медија, цензури или аутоцензури, већ о стављању једног великог броја медијских кућа комплетно у службу вршења притисака, претњи, хушкања на насиље и ућуткивање сваког критичког размишљања и јавног деловања у нашој земљи.
То за Данас коментарише Радомир Лазовић из Иницијативе Не да(ви)мо Београд, један од најучесталијих мета таблоида који раде директно под контролом врха власти у Србији. Како је до сада већ вишегодишње искуство показало, брутални напади таблоида али и појединих телевизија, попут Студио Б и Пинка, на активисте, представнике опозиције, новинаре начелно, јавне личности који критикују власт, са готово истом силином спроводе се и над обичним људима који, преносећи лична искуства из свакодневног живота, указују на пропусте и лош систем у оквиру којег морају да крећу.
Тако је Виолета Цветковић из Крагујевца проговорила о ономе што мучи многе родитеље када је у питању начин организовања здравствене заштите деце у Србији, и могућност да тражите мишљење другог лекара педијатра у оквиру исте здравствене установе. Одмах затим, на насловној страни таблоида Информер освануо је наслов – „Шокантно: Виолета из Крагујевца која је оптужила лекаре да неће да прегледају дете, осуђивана“. У тексту овог таблоида наведени су наводни подаци из њеног здравственог картона и подаци о њеној наводној претходној осуђиваности, уз коментар да је да је она „конфликтна личност, врло бахата и да ово није први пут да прави скандале“.
Аутономни женски центар позвао је зато јуче Министарство културе и информисања, Савет за штампу и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да реагују поводом навода листа Информер којима се живот Крагујевчанке Виолете Цветковић доводи у опасност.
Радомир Лазовић из Иницијативе Не да(ви)мо Београд истиче за Данас да у систему власти развијеном за гушење критичке мисли и говора таблоиди нису сами, али да јесу његов најзначајнији део.
– Политичари цртају мете, а медији попут ТВ Пинка, Студија Б, Српског телеграфа, Ало или Информера чине механизам за гушење сваке критике власти – сматра Лазовић. Он додаје да је један велики део медија претворен у песницу режима за обрачунавање са неистомишљеницима.
– Ова песница не ради сама, она је уско повезана пре свега са налогодавцима, политичарима владајуће партије, али такође и са онима који у атмосфери линча коју медији припреме, врше праве ударце на жртвама. У питању су са једне стране инструментализоване институције система, инспекције, правосуђе, које, као у случају Јужних вести или фондације Сергеја Трифуновића упада да етикетиране и медијски већ обрађене преваранте казни за измишљене прекршаје и наплати им њихово таласање и непослушности. С друге стране, овај механизам повезан је са екстремним десничарима који задатак угрожавања у јавности етикетираних издајника и рушитеља државе, преносе на друштвене мреже или у јавни простор, као што је то случај са Родољубом Шабићем, активистима Не давимо Београд, Мариником Тепић или многим другим непослушним актерима јавног живота – наводи саговорник Данаса.
Колико је овај систем развијен, закључује Лазовић, можда најбоље осликава ситуација са мајком из Крагујевца.
Напредњак Маловић тужио колумнисткињу Данаса
Редакција сајта Панчево Си Ти саопштила је да је против њих тужбу поднео координатор Српске напредне странке за Јужнобанатски и Подунавски округ и потпредседник Извршног одбора СНС-а Бранко Маловић. Маловић преко београдског Ортачког адвокатског друштва „Стојковић“ на име накнаде штете и ублажавања душевних боли од сајта „Панчево Си Ти“ тражи 500.000 динара. Тужбу је поднео због текста слободног новинара Ненада Живковића, „Партијска држава + проверен кадар = напредњачко владање“, који је на сајту објављен 9. јула ове године. Маловић је тужио за увреду и колумнисткињу листа Данас Драгану Ракић и од ње, као и од сајта, тражи 500.000 динара на име накнаде штете за ублажавање друштвених боли. Маловић је тужбу поднео због колумне „Шта премијерка ради са шефом СНС јуришника“, који је Данас објавио 25. септембра ове године.
Снежана Чонградин Данас
