Маријина прича кап у мору Јуткиних непочинстава

Он се солидарисао са Маријом Лукић и другим суграђанкама које је председник општине напаствовао, покренувши протест испред куће Милутина Јеличића Јутке током емисије „Живот прича“, која у Брусу није емитована због нестанка струје у Центру културе, одакле се емитовао сигнал кабловског оператера.

 

Александар Грбић је 11 година провео у Француској, где је био менаџер у компанији за производњу аутомобилских делова. Међутим, након развода, схватио је да га више ништа не везује за Француску.

 

– Нисам волео свој посао иако сам био одлично плаћен. Породица и пријатељи су ми овде, и љубав према родном Брусу ме је подстакла да се вратим. Дошао сам у Србију 2015, верујући да ме овде чека боља будућност. Међутим, чега год сам се дохватио, претворило се у катастрофу – прича Грбић.

 

Најпре је на породичном имању покренуо производњу малина. Због ниске откупне цене прошле године, покренуо је тамошње протесте. Иако их је организовао на приватном поседу – њиви, привели су га због непријављивања скупа. Отворио је и Градску кафану, али ни ту није ишло глатко.

 

– У протеклих 365 дана, кафана није радила 112. Затварали су ме три пута. Ево, и сад је под катанцем, на три месеца. Нема инспекције која нам није долазила по неколико пута – финансијска, пољопривредна, инспекција рада… Чак је и њима непријатно, али наредба је наредба. Наћи нешто и затворити. Макар разлику од три пива – истиче наш саговорник. Каже да је Маријина прича само кап у мору Јуткиних непочинстава јер од њега „буквално зависи живот у Брусу“.

 

– У Брусу не ради ниједна фабрика. Посао можете наћи у општини, суду, полицији, школи или вртићу, али да ли ћете га добити зависи од републичке или локалне власти. Дакле, од Јуткине воље. Ако се дрзнете да покренете приватни бизнис, опет зависи да ли сте у милости председника општине или ћете пролазити као ја – каже Грбић.

 

Он је крајем јануара покренуо протесте „1 од 5 милиона“ у Брусу, револтиран пре свега чињеницом да је у протеклих неколико месеци 100 младих из ове општине, узраста од 18 до 30 година, отишло на привремени рад у Немачку.

 

– Стотинак грађана који излазе на протесте сваке суботе трпе невиђене притиске и уцене. На улицама би их било много више, али су уплашени, и ја их разумем. Брус је мало место и сви се знају. Захваљујући Марији извојевана је мала победа, али недовољна. Јутка је морао да буде смењен, а не да да оставку, која ко зна када ће бити прихваћена. Треба да се испитају све његове криминалне радње и малверзације. Када буде санкционисан по закону, правда ће бити задовољена – истиче Александар Грбић.

 

 

– Тиме што ја не радим, држава сваког месеца губи од 200.000 до 350.000 динара колико сам плаћао ПДВ и доприносе за петоро радника, у зависности од месеца. Угашено је пет радних места из чистог реваншизма због другачијег мишљења – каже Александар Грбић.

Катарина Живановић    Данас