Завршетак избора означио је и крај за већину предизборних коалиција. Иако тренутно изгледа да је опозиција у затишју, унутар ње саме дешавају се промене и прегруписавања. У најави имамо две нове странке, преговара се о новим сарадњама, а неки ће по свему судећи “дићи руке” од коалиција и наставити сами…
Тренутна ситуација изгледа овако:
Коалиција Уједињена Србија коју су чинили Странка слободе и правде, Народна и Демократска странка, Покрет слободних грађана и Покрет за преокрет, више не постоји. Одлазак лидера ССП Драгана Ђиласа на разговор са лидером СНС Александром Вучићем, за Вука Јемића и Народну странку био је “непремостива препрека”, иако је заправо озбиљних проблема на овој релацији било и пре избора.
У овом тренутку чини се да ће Народна странка наставити сама, иако је недавно добила позив Двери Бошка Обрадовића и Заветника Милице Ђурђевић Стаменковски да се прикључе њихово новонасталом постизборном савезу. Чини се да је и Демократска странка Србије Милоша Јовановића најближе томе да настави самостално.
Коалиција “Морамо” преживела је изборе и како најављују наставиће заједно, с тим што лидер Заједно за Србију Небојша Зеленовић и Александар Јовановић Ћута планирају и формирање нове странке. Не давимо Београд остаје у коалицији, али неће бити део ове нове странке, док Демократска странка преговара. И са старим партнерима, али и са “Морамо”.
Извршни директор ЦеСида Бојан Клачар каже да у овим постизборним дешавањима за опозицију постоји једна добра и једна лоша ствар.
Bojan Klačar Foto:TANJUG/JADRANKA ILIC/
“Лоша је та што је опозиција наставила да ради оно што ради од 2014. године, а то је да бирачима не нуди предвидивост. То значи да предизборни аранжмани као по правилу само неколико дана након избора престају да постоје и онда се на следећим изборима бирачима нуде опет неке нове и другачије коалиције. Бирачи тако не могу да се вежу за неку странку или коалицију, већ се практично свака кампања води испочетка”, каже Клачар и додаје:
“Добра ствар је то да је опозиција схватила да мора бити промена у њиховом начину деловања , да морају да се праве различите врсе сарадњи, како би се опозициони бирачи подстакли да изађу на гласање”.
Кад је реч о новим престројавањима у опозиции, Клачар каже да су очекивана.
“И пре избора било је јасно да ће коалиција Уједињена Србија бити кратког даха. Извесно је да ту ССП остаје као најјача странка, заједно са ПСГ. Чини ми се да ће Народна странка и Демократска странка Србије Милоша Јовановића наступати самостално и да ће покушати да подигну снагу својих страна, а чини ми се и да ће постизборна сарадња Двери и Заветника прерасти и у неку будућу предизборну. Што се коалиције Морамо тиче, у овом тренутку изгледа да ће наставити у овом правцу, постоје најаве странке коју ће правити Небојша Зеленовић и Александар Јовановић Ћута, што је некако и логичан наставак, јер су се бирачи већ на то навикли. С друге стране, нисам сигуран да има места за потпуно нову политичку странку, коју би могао да оснује Здравко Понош. Ако се то и буде десило, мислим да би ишло на штету Народне странке, јер претпостављам да би Понош наставио са сличном политиком, коју је практиковао и док је био у странци Вука Јеремића.Ту би могло доћи и до неког преливања чланства”, наводи Клачар.
А то је, према његовом мишљењу, велика грешка која се често понавља у опозицији.
“У сваком случају, велика је грешка опозиције то што се сваки унутар страначки сукоб заврши тако што добијемо нову странку. Уместо да се проблем реши унутар организације. Чини ми се да стално уместо укрупњавања имамо ново уситњавање и то за опозицију никако није добро. Сигуран сам и евидентно је да и у СНС постоје проблеми, али никоме не пада на памет да излази из странке и прави нову”, закључује КЛачар.
Јелена Јеловац Нова
