Ово у разговору за дневни лист “Нова” тврде актери протеста и учесници избора 1996. године, након којих је први пут озбиљно уздрмана власт до тада неприкосновеног владара Србије Слободана Милошевића.
У другом кругу локалних избора, те ‘96. године, коалиција опозиционих партија “Заједно” победила је у готово свим великим градовима, укључујући Београд, Нови Сад и Ниш. Власт СПС-ЈУЛ у почетку је одбијала да прихвати изборне резултате, због чега су уследиле демонстрације широм Србије с циљем да се одбрани изборна воља грађана. Тромесечне масовне демонстрације натерале су Милошевићеву власт да усвоји леx специалис, којим је званично признала пораз, први од увођења вишетраначја.
Да се историја понавља, могло би се наслутити из догађаја који су пратили недавно одржани референдум о уставним променама у области правосуђа. Упркос апелу шефа српске државе Александра Вучића да грађани заокруже “ДА”, највећи градови у Србији су окренули леђа аутократском лидеру и гласали за супротну опцију. Слично попут избора пре више од 25 година и овог пута је примећен низ регуларности, па је тако грађанима, уместо РИК-а, председник Србије саопштавао резултате, поново су виђени паралелни спискови, а на гласачким местима по ко зна који пут су изашли и покојници. Упркос томе, Београд је рекао “НЕ” (54,6 одсто), као и Нови Сад (53 одсто) и Ниш (53, 28).
Београд је одувек био опозиционарски град
Да постоје сличности између ова два догађаја и гласања у престоници, које раздваја две и по деценије, за “Нову” потврђује историчар и бивши опозициони лидер Милан Ст. Протић.
Учесник протеста и један од актера прве опозиционе изборне победе од увођења вишестраначја у Србији, сматра да у Београду постоји дугачка традиција опозиционарства и да поменути резултат није изненађујућ.
– Нисам изненађен што је Београд гласао против уставних промена. То није глас против тих предлога, овде се радило о томе да су људи изашли да гласају против актуелног режима и његовог првог човека. Референдум је био само повод за исказивање једног таквог незадовољства – сматра Протић и додаје да је то незадовољство годинама акумулирано.
“Све се ово очекивало. Претходни еколошки протести, као и они пред Скупштином прошле године, али и они “Један од пет милиона” били су увод у ово што данас видимо. Видећемо шта ће бити у трећем чину, 3. априла. Сигнал који шаљу велики градови у Србији, са Београдом на челу, веома је незгодан за актуелни режим. Ипак постоји разлика у односу на 1996. годину, јер су тад лидери опозиције били у самом центру политичких догађаја и оличавали су протест против Милошевића. Људи су тада гласали за опозицију, сад ми изгледа да су људи искључиво гласали против актуелног режима – подвлачи он.
Живковић: Сличност више него очигледна
С друге стране, оснивач Нове странке и један од предводника грађанских протеста ‘96. године у Нишу Зоран Живковић сматра да се могу направити паралеле између два догађаја, те да је сличност више него очигледна.
– Имамо једну ауторитрану власт, која је дубоко повезана са криминалом. Једина разлика у односу на Милошевића је та што је Вучићева власт примитивнија. Заједничким наступом опозиције на изборима би се дошло, сасвим сигурно, до победе у Београду и капитализовао би се овај успех на референдуму. Зато би било добро формирати, као и ‘96. године, коалицију „Заједно“ – каже Живковић.
Он напомиње да би предстојећи избори могли да буду добар спој локалних избора са средине деведесетих и пораза Милошевића 2000. године.
– Предуслов за успех, као и 1996., стварање је осећаја заједништва. Сви морају спустити своје сујете и морају се посветити једном циљу – остваривању победе над криминалним режимом – сматра он.
Професор Правног факултета у Новом Саду и некадашњи лидер Демократске странке Бојан Пајтић сматра да су резултати референдума у највећим градовима у Србији добар показатељ расположења грађана и да постоји огроман потенцијал у урбаним срединама за опозицију.
– Овај референдум је ветар у једар опонентима режима, али и апстинентима, који до сада нису могли да виде да постоји могућност промене. Ипак, не би требало потценити да тема референдума није била разумљива добром делу бирача СНС – сматра он.
Паника у редовима владајуће странке
Паралеле са поразом Милошевића на локалним изборима, 1996. године, према речима Пајтића, само условно постоје.
– Ништа данас није као што је било тада. Рекао бих да је опозицији сада теже него ‘96. године. Резултат на референдуму у сваком случају говори о повећању броја опонената режима, који су спремни да изађу и гласају на изборима. Све ово је изазвало велику панику у редовима СНС и сви у тој странци знају да би референдум тешко успео да нису фалсификовали резултате на одређеним местима – закључује наш саговорник.
Војислав Милованчевић Нова
