Слободан МИлошевић је могао да избегне бомбардовање Југославије, али му је оно ишло у корист, па је због тога Београд одбио понуђен споразум у Рамбујеу после чега је уследила НАТО агресија
На данашњи дан пре 16. година одређена је судбина Југославије у Рамбујеу јер је Србија одбила да потпише војни део споразума, а шест дана након Милошевићевог НЕ почело је бомбардовање СРЈ. Телеграф.рс вам открива дуго скривану тајну власти, а то је како је овај напад могао да се спречи и да Косово и Метохија и даље буду саставни део Србије!
18. марта 1999. године Косовски Албанци потписали су на преговорима у Рамбујеу код Париза мировни споразум, док је српска делегација одбила војни део споразума. Шест дана касније НАТО снаге почеле су напад из ваздуха на СР Југославију.
Како Телеграф.рс сазнаје у Рамбујеу је, у једном тренутку Србији понуђено да потпише споразум који је предвиђао да задржимо све симболе суверенитета, као и 10 хиљада војника и две хиљаде полицајаца, који ће помоћи страним трупама да на Косову примене споразум и разоружају ОВК. Тај споразум одбио је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, а онда је уследио нови уцењивачки споразум који је “МОРАО БИТИ ОДБИЈЕН”.
Да је овај споразум понуђен потврдио је за Телеграф.рс лидер СПО-а и тадашњи савезни министар спољних послова СРЈ Вук Драшковић:
– Тај споразум је Србија одбила, а онда је, по казни, стигао лошији предлог који је, сматрам, у невољи такође требало прихватити, да би се избегло бомбардовање, али је Србија и то одбила. Дошли смо били до тог документа у Рамбујеу и, заиста, имам велику заслугу да нам је он као такав понуђен. Тада сам напустио Париз и дошао код Милошевића захтевајући да јави Милану Милутиновићу да потпише споразум, па нека га онда Албанци одбијају. Јасно ми је рекао да ми то морамо одбити и да ће НАТО бомбардовање, ако до нега дође, бити кратко, али ће зато оно ствари у Србији поставити на своје место, као и да ће се тада распалити такав степен проруских осећања у земљи, и с друге стране антизападних, да ће нам пут ка федерацији са Русијом и Белорусијом бити потпуно отворен. Чим је почело бомбардовање, у Савезној Скупштини прихваћен је предлог о конфедерацији са Русијом и Белорусијом. Као да је бомбардовање призивано и као да је Милошевић у њему видео ђаволску предност и за себе и за Србију – каже Драшковић.
– Од 1990. до 1999. године Србија је у очима света представљана као џелат, а Милошевић као касапин. Ако би НАТО напао Србију, процењено је у Београду, улоге би биле замењене. Милошевић би постао жртва, а не џелат. Бомбардовање је Србији драматично затворило врата ка оним циљевима које смо промовисали 9. марта – Србија у Европи, Србија на Западу, коренити раскид са комунистичким режимом. Бомбардовање је потрло снове оних стотина хиљада људи који су се целу деценију борили за европску Србију. Проценат оних који су данас у Србији оријентисани антиевропски већи је него икада – рекао је он.
Д. З. Телеграф
