Председник Србије Александар Вучић током обиласка Грделичке клисуре захвалио се радницима, извођачима радова и члановима Владе Србије јер су, како је рекао, имали стрпљења да овај пројекат заврше.
„Јужни крак је за нас и наук и за будућност како да радимо, али и како да избегнемо грешке али и наук да можемо да премостимо све тешкоћа“ , рекао је председник Вучић.
Како је додао, овај ауто- пут, осим што је важан за транзитни саобраћај, прилика је да грађани упознају своју земљу.
„Овај ауто-пут је важан и због страних инвестиора и већег броја инвестиција, због нижих транспортних цена. Ипак, најважнији је због људи јер се пут не гради због његове лепоте, већ због људи“ , истакао је Вучић додајући да ће овај пут значити бољи животни стандард за грађане Србије.
Брнабић: Србија од данас у Европи, где јој је и место
Премијерка Ана Брнабић изјавил је да је бескрајно срећна и поносна због завршетка Јућног крака Коридора 10 је је, како је рекла, то био велики подухват кроз Грделицу. Честитала је свим грађанима Србије, који ће од овог аутопута имати корист.
„Ово је велики историјски дан, симболични дан када се Коридором повезујемо са Европом где нам је и место. Дан који мора да нам служи као прекретница: да завршавамо започете пројекте, да не одустајемо када је најтеже, да смо борбенији када је најпотребније, да немамо изговоре за неуспехе већ да идемо храбро напред. Због тога мислим да је Коридор 10 симбол онога што је Србија данас и где ће бити у будућности“, рекла је премијерка.
Она се захвалила свима који су радили најтежу деоницу на Коридору 10 кроз Грделичку клисуру, укључујући потпредседници владе Зорани Михајловић и њеном тиму, који је, како је рекла премијерка, почела рад на овом пројекту и пре него што је она дошла на чело Владе.
Ана Брнабић је рекла да је поносна и због тога што се неће стати на овом пројекту. Подсетила је да је јуче отворен пројекат Прељина- Пожега, а ускоро ће бити започет и Моравски коридор.
„Настављамо истим темпом“, рекла је премијерка.
Транзитни, паневропски Коридор
Коридор 10 је један од најважнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку.
Србија ће са отварањем деонице ауто-пута у Грделичкој клисури имати повезан аутопут од севера до југа, на целој главној траси Коридора 10 од Батроваца на граници с Хрватском до Прешева на граници са Северном Македонијом, као и северни крак од Хоргоша ка југу.
Како пишу медији, са отварањем тог дела Коридора 10 од Ниша до Солуна ће моћи да се стигне за око три сата.
Пројекат градње аутопута у Грделичкој клисури су финансирали зајмовима Европска инвестициона банка и делом Светска банка. Последњи инвестициони циклус градње Коридора 10, након вишегодишњег прекида градње, започео је 2009. године.
Радови на аутопуту кроз Грделичку клисуру почели су 2013. године, коштали су око 400 милиона евра и били су, како наводи струка, најзахтевнији јер је на тој деоници више од 30 мостова и два тунела, од којих је тунел Манајле најдужи у Србији дужине 1.808 метара.
На овом потезу налази се и мост Врла дужине 645 метара који је уједно најдужи и највиши мост на јужном краку Коридара 10 чији је највиши стуб висине 62 метра.
У августу 2018. године на овој деоници обрушило се око 100 метара потпорног зида, па је померање дела брда који се обрушио додатно успорило завршетак комплетног аутопута. На крају је за завршетак деонице ангажована још једна фирма, бањалучки Интеграл.
Према претходним најавама, завршетак источног крака требало би да буде на лето, када ће цео Коридор 10, главни међународни путни правац кроз Србију, бити коначно завршен.
Коридор 10 – механизми злоупотрена исти деценијама
Пробијање рокова, увећање цене радова, раскид уговора па додела посла истој фирми, неконтролисано увођење подизвођача, набавка аутомобила заобилажењем јавних набавки – само су неке од чињеница које су, према нашем истраживању, обележиле изградњу Коридора 10 која траје више деценија.
Како је показало дугогодишње истраживање Инсајдера, Коридор 10 пројекат је који показује колико заправо не функционише систем контроле трошења средстава у Србији, а механизми који омогућавају потенцијалне злоупотребе у корист појединаца, а на штету грађана, нису се мењали.
Један од главних механизама злоуптреба је увођење подизвођача без тендера, а последица недостатка контроле је и информација да је на изградњи аутопутева у Србији – Коридора 10 и 11, према истраживању Инсајдера, учествовало је више фирми од броја километара који се граде.
О којим се још механизмима ради погледајте у две епизоде емисије Инсајдер без ограничења “Заобилажење рупа”.
