Могуће је. Могуће је ако живите на територији градске општине Гроцка, ако сте житељ насеља Ритопек и ако вам је усуд доделио напредњачке корумпиране политичке аналфабете као градску и општинску власт. Гроцка је уопште, општина зачудних знаменитости. Калуђерица вапи за решењем проблема канализације, а Ритопек пати од жеђи. Ако бисмо се равнали према облигатним паролама из предизборне кампање помислили бисмо да су ови проблеми одавно адактирани или да смо бар на корак од одрживог решења. Нажалост, и овом приликом очитава се и манифестује епохална неспособност једног первертираног антисистема.
Ритопек је иначе насеље положено на обалу Дунава Према попису из 2011. било је 2.613 становника. Надалеко је чувено по узгоју најбољих сорти трешања. По речима градских власти, којима се, дакако, ништа не да веровати у току је израда техничке документације за изградњу хидротехничких постројења и припреме за јавну набавку чије је покретање планирано за 2021. Бојимо се да ће власт поново да изневери суграђане, као толико пута до сада.
Одређена обећања су добијена и од Дирекције за градско грађевинско земљиште из које нас ауторитативно уверавају да је ритопечки водовод високо котиран на њиховој листи приоритета. Они тврде да је све спремно за изградњу објеката и мреже водоснабдевања, резервоара, потисног цевовода, прекидне коморе и мреже цевовода. План је да се током наредне године изгради 2,3 километара примарне мреже и 5 километара секундарне мреже. До реализације ове замисли грађани Ритопека своју жеђ гасе из цистерни које круже насељем и истачу воде у бунаре или ако немају бунаре стрпљиво или мање стрпљиво чекају са пластичним балонима за воду поред цистерни. Нешто што је незамисливо за уређена друштва и испод доњег прага цивилизацијске одрживости. Нешто што на најпластичнији начин дефинише својства, карактер и суштину једног антисистема. Живот без пијаће воде у Београду. На сву муку Ритопека надовезује се и невесела чињеница да су све подземне воде иреверзибилно, дакле трајно загађене подземним водама са винчанске депоније што живот у једном, базично, пољопривредном насељу чини готово потпуно неподношљивим и немогућим. Досетљиви Ритопечани су се досетили да кишницу олуцима усмеравају у бунаре, али то је само кап у мору, а и не решава основни проблем пијаће воде.
Распричани и благоглагољиви Весић у пратњи „извесног“ Радојичића су још 2018. у кампањи за градске изборе посетили Ритопек и обећали да ће се 2019. Ритопек прикључити на регионални водовод Макиш – Младеновац. Представили су им пројекат регионалног водовода који је дужине 52км и којим се спаја фабрика воде Макиш са Младеновцем. План и циљ тога великог пројекта је да се водоснабдевање грађана Гроцке, Сопота, Младеновца реши док ће њихови постојећи водоводи бити алтернатива и служиће за наводњавање. Тада је речено да ће се током те године на водовод прикопчати Калуђерица, Лештане, Винча и Ритопек. Да ли је потребно дометнути да од тог обећања датог аподиктичним тоном није било ништа. Да ли, након свих искустава, грађани Ритопека могу да се надају добру? Мало вероватно. Народна странка Гроцка није вољна да пасивно ишчекује дажд у виду реализације напредњачких лагарија. Толико пута су себе дезавуисали да им се не може дати више кредита ни поверења. Политичким партијама које су у опозицији, као и, пре свега, самим грађанима остаје да константно притискају општинске и градске структуре и да ултимативно захтевају да се прекине са овом невероватном срамотом. Питање пијаће воде није питање политике и политичких надмудривања, већ цивилизацијско питање. Стрепња нам је дубља од наде и зато нећемо дозволити да се и овога пута грађани бескрајно омамљују обећањима. Приморајмо их да учине оно што су већ толико пута, с трговачким, лажним осмесима обећали. Времена за губљење немају они који жедни. Последњи и крајњи рок је новембар 2021.године.
Народна странка Гроцка
