А, како смо дошли до овакве ситуацијe?
Гроцка као општина деценијама уназад има огромних проблема са водоснабдевањем. Да би се решио овако један велики проблем био је потребан системски приступ и воља која када је актуелна власт у питању увек недостаје. Поред општинских и градских, одређена обећања су добијена и од Дирекције за градско грађевинско земљиште из које нас ауторитативно уверавају да је водовод у Гроцкој високо котиран на њиховој листи приоритета. Они тврде да је све спремно за изградњу објеката и мреже водоснабдевања, резервоара, потисног цевовода, прекидних комора и мреже цевовода а све у склопу регионалног водовода Макиш-Младеновац.
Распричани и благоглагољиви Весић у пратњи „извесног“ Радојичића су још 2018 у кампањи за градске изборе посетили Гроцку и обећали да ће се 2019. југ Гроцке прикључити на регионални водовод Макиш-Младеновац. Представили су им пројекат регионалног водовода који је дужине 52км и којим се спаја фабрика воде Макиш са Младеновцем. План и циљ тог великог пројекта је да се водоснабдевање грађана Гроцке,Сопота,Младеновца реши док ће њихови постојећи водоводи бити алтернатива и служиће за наводњавање.Тада је речено да ће се током те године на водовод прикопчати Калуђерица, Лештане, Винча и Ритопек.Да ли је потребно спомињати да од тог обећања није било ништа. Да ли, након свих искустава, грађани могу да се надају добру. Мало вероватно. Народна странка Гроцка није вољна да пасивно ишчекује наду у виду реализације напредњачких лагарија. Толико пута су себе дезавујисали да им се не може дати више кредита ни поверења. Политичким партијама које су у опозицији, као и, пре свега, самим грађанима остаје да константно притискају општинске и градске структуре и да ултимативно захтевају да се прекине са овом невероватном срамотом. Питање пијаће воде није питање политике и политичких надмудривања, већ цивилизацијско питање.
До реализације ове замисли грађани Врчина и Гроцке своју жеђ гасиће вероватно из цистерни које ће кружити насељем и истакати воду из бунара или ако немају бунаре стрпљиво или мање стрпљиво чекати са пластичним балонима за воду поред цистерни. Нешто што је незамисливо за уређена друштва и испод доњег прага цивилизацијске одрживости. Нешто што на најпластичнији начин дефинише својства, карактер и суштину једног антисистема. Живот без пијаће воде у Београду. Стрепња нам је дубља од наде.
Народна странка Гроцка
