Виши суд у Београду је донео пресуду којом се Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) обавезује да министру унутрашњих послова Братиславу Гашићу плати накнаду за претрпљени душевни бол због објављивања вести са суђења организованој криминалној групи Зорана Јотића Јотке у којој је пренета садржина доказа изведеног пред судом, а у коме се помиње Гашић. То је још једна у низу судских одлука којом се новчано суштински кажњавају медији и новинари због извештавања које није по вољи припадника режима.
Европски суд за људска права у Стразбуру поставио је у низу својих одлука критеријуме за оцену када је дозвољено ради заштите права личности, части и угледа, ограничити слободу изражавања. Најважнији критеријум Европског суда за то ограничење јесте неопходност такве интервенције јавне власти у демократском друштву. Наши судови тај креитеријум уопште не примењују! Немогуће је наћи пресуду наших судова у којој је јасно и аргументовано образложио зашто је неопходно за остваривање демократије у друштву да један медиј буде новчано у суштини кажњен исплаћивањем наканде штете високом државном функионеру због наводног душевног бола претрпљеног објављивањем одређене информације о њему.
Такође, Европски суд је у више својих пресуда указао да је у демократском друштву управо неопходно да се медијима и новинарима обезбеде шире границе слободе изражавања наспрам заштите права личности јавних функционера. И више од тога, Европски суд је указао да посебну заштиту у томе морају имати независни, слободни новинари, мали локални медији, независни медији са малим буџетима, јер је њихова улога у јавној дебати о догађајима и појавама од јавног значаја посебно важна за демократију, а свако новчано санкционисање њиховог рада може довести у питање њихов материјални опстанак у јавном животу друштва, што није у интересу демократског друштва.
Поступајући супротно критеријумима које поставља Европски суд за људска права, обавезујући медије и новинаре да припадницима режима плаћају новчане накнаде или да плаћају разне новчане казне, готово увека без правно прихватљивог и довољног образложења, судови и судије у Републици Србији:
Прво, врше системску судску цензуру, која је нова, штетна, а може бити на крају и погубна појава за ово мало слободне, демократске јавне расправе у друштву.
Друго, судије се стављају у службу одбране једног недемократског и дубоко криминализованог режима, јер спречавају обелодањивање повезаности његових припадника са организованим криминалом.
На крају, Народна странка истиче да независност судској власти не може бити даривана, и да то не може учинити ниједна извршна власт, чак и ако нека буде хтела.
Судије морају смоћи храбрости, мудрости и достојанства да се изборе за за властиту независност, и да уопште и судска власт буде власт. Храброст, мудрост и достојанство нико никоме не може да поклони нити наметне. Свако ко жели да има те особине мора их изградити сам у себи. Тако и судије!
Народна странка подржава судије:
1) да примене закон, Устав, Европску конвенцију о људским правима и основним слободама, а посебно критеријуме дефинисане праксом Европског суда и Уставног суда Србије, и
2) да филигранском прецизношћу у сваком конкретном случају оцене да ли је за остваривање демократије у друштву неопходно да један медиј или новинар плати било какав новчани износ јавном функционеру због тобоже претрпљеног душевног бола услед објављивања информација, ставова или мишљења о њему,
3) да одбију обавезивање медија и новинара на таква плаћања увек када то није неопходно у демократском друштву, и
4) да на тај начин омогуће, а не да спречавају, слободно објављивање информација које указују на повезаност јавних функционера са криминалом, јер то може допринети борби против криминала и корупције, а посебно на највишим нивоима државне власти.
Народна странка са великом забринутошћу упозорава судије да ће свако неосновано и незаконито новчано кажњавање, у нашим економским приликама у медијској сфери, довести до материјалног уништавања ово мало слободних и независник медија и новинара који се још усуђују да истражују и објављују чињенице, информације и доказе о умешаности јавних функционера у криминал. То може довести до потпуне заштите криминалних активности највиших државних функционера од осуде јавног мњења, и тиме до учвршћивања једног криминализованог и недемократског режима на власти.
