Viši sud u Beogradu je doneo presudu kojom se Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) obavezuje da ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću plati naknadu za pretrpljeni duševni bol zbog objavljivanja vesti sa suđenja organizovanoj kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj je preneta sadržina dokaza izvedenog pred sudom, a u kome se pominje Gašić. To je još jedna u nizu sudskih odluka kojom se novčano suštinski kažnjavaju mediji i novinari zbog izveštavanja koje nije po volji pripadnika režima.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu postavio je u nizu svojih odluka kriterijume za ocenu kada je dozvoljeno radi zaštite prava ličnosti, časti i ugleda, ograničiti slobodu izražavanja. Najvažniji kriterijum Evropskog suda za to ograničenje jeste neophodnost takve intervencije javne vlasti u demokratskom društvu. Naši sudovi taj kreiterijum uopšte ne primenjuju! Nemoguće je naći presudu naših sudova u kojoj je jasno i argumentovano obrazložio zašto je neophodno za ostvarivanje demokratije u društvu da jedan medij bude novčano u suštini kažnjen isplaćivanjem nakande štete visokom državnom funkioneru zbog navodnog duševnog bola pretrpljenog objavljivanjem određene informacije o njemu.
Takođe, Evropski sud je u više svojih presuda ukazao da je u demokratskom društvu upravo neophodno da se medijima i novinarima obezbede šire granice slobode izražavanja naspram zaštite prava ličnosti javnih funkcionera. I više od toga, Evropski sud je ukazao da posebnu zaštitu u tome moraju imati nezavisni, slobodni novinari, mali lokalni mediji, nezavisni mediji sa malim budžetima, jer je njihova uloga u javnoj debati o događajima i pojavama od javnog značaja posebno važna za demokratiju, a svako novčano sankcionisanje njihovog rada može dovesti u pitanje njihov materijalni opstanak u javnom životu društva, što nije u interesu demokratskog društva.
Postupajući suprotno kriterijumima koje postavlja Evropski sud za ljudska prava, obavezujući medije i novinare da pripadnicima režima plaćaju novčane naknade ili da plaćaju razne novčane kazne, gotovo uveka bez pravno prihvatljivog i dovoljnog obrazloženja, sudovi i sudije u Republici Srbiji:
Prvo, vrše sistemsku sudsku cenzuru, koja je nova, štetna, a može biti na kraju i pogubna pojava za ovo malo slobodne, demokratske javne rasprave u društvu.
Drugo, sudije se stavljaju u službu odbrane jednog nedemokratskog i duboko kriminalizovanog režima, jer sprečavaju obelodanjivanje povezanosti njegovih pripadnika sa organizovanim kriminalom.
Na kraju, Narodna stranka ističe da nezavisnost sudskoj vlasti ne može biti darivana, i da to ne može učiniti nijedna izvršna vlast, čak i ako neka bude htela.
Sudije moraju smoći hrabrosti, mudrosti i dostojanstva da se izbore za za vlastitu nezavisnost, i da uopšte i sudska vlast bude vlast. Hrabrost, mudrost i dostojanstvo niko nikome ne može da pokloni niti nametne. Svako ko želi da ima te osobine mora ih izgraditi sam u sebi. Tako i sudije!
Narodna stranka podržava sudije:
1) da primene zakon, Ustav, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a posebno kriterijume definisane praksom Evropskog suda i Ustavnog suda Srbije, i
2) da filigranskom preciznošću u svakom konkretnom slučaju ocene da li je za ostvarivanje demokratije u društvu neophodno da jedan medij ili novinar plati bilo kakav novčani iznos javnom funkcioneru zbog tobože pretrpljenog duševnog bola usled objavljivanja informacija, stavova ili mišljenja o njemu,
3) da odbiju obavezivanje medija i novinara na takva plaćanja uvek kada to nije neophodno u demokratskom društvu, i
4) da na taj način omoguće, a ne da sprečavaju, slobodno objavljivanje informacija koje ukazuju na povezanost javnih funkcionera sa kriminalom, jer to može doprineti borbi protiv kriminala i korupcije, a posebno na najvišim nivoima državne vlasti.
Narodna stranka sa velikom zabrinutošću upozorava sudije da će svako neosnovano i nezakonito novčano kažnjavanje, u našim ekonomskim prilikama u medijskoj sferi, dovesti do materijalnog uništavanja ovo malo slobodnih i nezavisnik medija i novinara koji se još usuđuju da istražuju i objavljuju činjenice, informacije i dokaze o umešanosti javnih funkcionera u kriminal. To može dovesti do potpune zaštite kriminalnih aktivnosti najviših državnih funkcionera od osude javnog mnjenja, i time do učvršćivanja jednog kriminalizovanog i nedemokratskog režima na vlasti.
