Захтевамо да се Завод за заштиту споменика културе града Београда изјасни о распродаји културног наслеђа, попут Генекс куле, лицима повезаним са организованим криминалом
Група за културу покрета Не давимо Београд позива директорку Завода за заштиту споменика културе града Београда, госпођу Оливеру Вучковић, да се из перспективе заштите културног наслеђа изјасни поводом продаје Генекс куле лицу за које се испоставило да има криминални досије и да је повезано са организованим криминалом. Група за културу подсећа да је ту зграду, управо на иницијативу градског Завода, Влада Републике Србије пре само годину дана (новембра 2021) прогласила за културно добро и да јавности нису познати услови заштите овог објекта. Поставља се питање и како је уопште могуће да се један овако значајан и законом заштићен објекат на овакав начин отуђи и приватизује, те позивамо директорку Завода да обавести јавност о начину на који се планира заштита Генексових кула у новонасталој ситуацији, и да ли постоје икакве обавезе купца према овом заштићеном објекту?
Група за културу Не давимо Београд позива директорку Завода да се изјасни да ли је свесна опасности да оваквом продајом овај заштићени објекат може изгубити своју споменичку вредност и да обавести јавност шта ће Завод за заштиту споменика културе града Београда предузети да се то не догоди. Подсећамо да и до сада није урађено ништа на заштити овог међународно признатог објекта модерне архитектуре који је годинама покривеним комерцијалним плакатима те га више није могуће ни сагледати.
Захтевамо гаранције директорке Завода да ће у случају Генекса објекат бити саниран, односно да се неће мењати ништа што није неопходно. Санирање ове зграде не подразумева радикалне интервенције, попут рестаурације, а поготово не њене реконструкције, како је то на пример учињено са централним павиљоном на старом Сајмишту. Тада је директорка градског Завода за заштиту споменика културе „објаснила“ рушење, и последично реконструкцију тамошње куле, потребом “углављивања” панорамског лифта, који стара кула није могла да издржи, па је зато потребно изградити нову. Будући да је реч о посебно осетљивом споменику, меморијалу холокауста, месту концентрационог логора у којем је нестало десетине хиљада невиних живота – панорамски лифт није само насилни чин са становишта заштите културног наслеђа, већ је пре свега увреда за жртве овог логора.
Такође, од директорке Завода очекујемо да обавести јавност о околностима најављеног рушења београдског Сајма који укључује и Халу 1, која је такође законом заштићено културно добро и у надлежности је Завода. Покрет Не давимо Београд упозорава да ће се, уколико службе заштите наставе да ћуте, и у овом случају поновити пракса досадашњег повлађивања инвеститорским интересима на штету културних добара. Одговорност за уништавање наше материјалне прошлости морају да сносе и службе заштите културног наслеђа које или повлађују захтевима инвеститора, или не реагују када се њихови конзерваторски услови не поштују.