Нови пакет санкција против Русије, који је припремила Европска унија, неће укључити и изузеће, тј. дерогацију за Западни Балкан, па самим тим за Србију, због београдског става према званичној Москви.
То практично значи да, како стоји у 6. пакету санкција ЕУ, од 1. новембра Србија неће моћи да се снабдева преко Јадранског нафтовода, чиме се доводи у питање и цена на домаћем тржишту, као и одабира алтернатвних праваца снабдевања.
– Србија не уводи санкције Русији, стога не би требало да профитира од дерогације. Остале државе чланице (ЕУ) су се сложиле са овим ставом – рекао је један дипломатски извор који је био укључен у разговоре о новом пакету санкције, преноси Радио Слободна Европа.
Подсетимо, у првом нацрту предлога о овом пакету санкција, Западни Балкан је био изузет од ограничења које се односи на увоз руске сирове нафте. У том предлогу је било наведено да је потребно предвидети дерогацију за земље Западног Балкана, како би се заштитила енергетска сигурност региона.
Иницијално је требало да се омогући транзит руске сирове нафте нафтоводом преко Хрватске, под условом да такав транзит остане у границама просечних нивоа претходних година.
Након расправе на нивоу амбасадора држава чланица ЕУ, параграф о дерогацији је уклоњен због неусаглашавња Србије са санкцијама ЕУ против Русије, које су одговор на руску агресију против Украјине, пише Радио Слободна Европа.
The oil workers at work
Такође, како преноси хрватски Индеx, други разлог је тај што су стручњаци ЕУ након дубинских анализа дошли до закључка да постоји довољна диверзификација извора сирове нафте, тако да ни са те стране није потребна дерогација.
Србија од 1. новембра неће моћи да се снабдева руском нафтом преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) или било које друге луке и морског пута.
Сва сирова нафта коју Србија увози долази танкерима до Омишља на Крку и отуда се преко Јадранског нафтовода транспортује за Србију, на реци Дунав. Одатле се преко Новог Сада нафта транспортује до рафинерије у Панчеву, где се даље прерађује. До пре неколико месеци, готово две трећине нафте добијали смо из Ирака – око 45 одсто укупне количине увоза. Из Казахстана нам је долазило 10 одсто нафте и из Норвешке око 1 одсто. Из Русије је танкерима стизало у просеку око 15 одсто наших потреба, која је последњих месеци била иначе значајно јефтинија на тржишту.
Управо њена цена, али и стрепње од могућих санкција, биле су разлог што је Србија у претходном периоду значајно повећала увоз сирове нафте из Москве, са прошлогодишњих 16 на чак 60 посто. Због тога је и значајно смањен увоз из Ирака, из кога је прошле године стизало чак 47 посто сирове нафте, али и Казахстана, који је на српском тржишту био заступљен са 10 посто.
Забрана увоза, иначе, односи се на нафту која се допрема бродовима, а од те мере су привремено изузете земље које немају излаз на море, попут Мађарске, Бугарске, Чешке и Пољске.
Србија ће морати да нађе начин и да допре до других држава ОПЕК-а, организације земаља извозница нафте која је основана. Поред Ирака, ту су и Алжир, Индонезија, Иран, Кувајт, Либија, Нигерија, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Венезуела.
Шта је ЈАНАФ?
Јадрански нафтовод је изграђен 1979 године када је први танкер са сировом нафтом стигао на терминал Омишаљ на острву Крк. То је тада био део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. ЈАНАФ-ом се дистрибуира нафта за потребе рафинерија у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Србији, Мађарској, Словачкој и Чешкој Републици.
