Почетна » ЊЕН ПОСАО САЊА СВАКИ СРБИН: Њена исповест ће вам разбити снове! (ФОТО)

ЊЕН ПОСАО САЊА СВАКИ СРБИН: Њена исповест ће вам разбити снове! (ФОТО)

од admin
0 коментар

– Уколико не волите рад са људима и ако нисте спремни за свакодневне изазове и кризне ситуације сваке врсте, добро размислите пре него што се упустите у ПР воде – каже у интервјуу за Телеграф.рс, Милица Вучковић, ПР министра правде Николе Селаковића и открива какву сарадњу има с њим и колико је захтеван као шеф

Они су увек на послу, скоро да немају радно време, нон стоп су на телефону, истовремено одговарају на 100 порука, уговорају састанке, брину да њихов шеф има добру комуникацију са медијима, не нису новинари, они су особе за комуникацију с јавношћу. Телеграф.рс вам открива како изгледа живот једног ПР-а српског министра и да ли је то “живот какав сви сањају” или је то ипак хлеб са 100 кора!

Питали смо се какав је заправо живот једног ПР-а и да ли га уопште има ван радног времена, која су његова задужења и како издржава притисак који овај посао са собом доноси. Милица Вучковић, ПР министра Николе Селаковића у Министарству правде, иако је пребукирана послом, имала је времена да веома радо и искрено за Телеграф.рс открије тајне посла којим се бави.

На први поглед нико не би рекао да се налази на једном од важнијих места у држави, опуштена је, увек насмејана и никада јој ништа није тешко. Милица за наш портал каже да јој радни дан почиње веома рано и да јој је будилник на телефону увек намештен на два времена, 5.30 и 5.50 сати. Између је оно дивно време – “само још пет минута”:

– Радни дан, као и већине нас који се бавимо овим послом, почиње најкасније у пола осам. Међутим, спремање за посао на брзину није мој стил. Ја имам свој јутарњи ритуал, који се не мења без обзира када је потребно негде да будем. Шоља вруће несс кафе и туширање је нешто што не прескачем никада.

Foto: Privatna arhiva

Шта обавезно прво урадите када дођете на посао?
– Уђем у Кабинет и питам где ми је шеф? Затим креће она свакодневна рутина – клипинг, бриф са колегама из Кабинета у вези са планираним обавезама и тако даље…

Колико састанака дневно имате у просеку и да ли су теме само закони, закони, закони?
– Зависи. Понекада се догоди да кад после састанака и неких активности погледам на часовник буде касно послеподне, а понекад и вече. Ми, који смо на неки начин део Кабинета, што је језгро сваког министарства, морамо да будемо информисани о свему што је под надлежношћу тог министарства, тако да су и теме разговора заиста шаренолике. Закони представљају само делић целе слагалице.

Колико је захтеван министар Селаковић?
– Ах, па који то шеф није захтеван? Да није захтеван, не би био шеф, зар не? Наша сарадња је отпочела непуна два месеца након што је он постао министар. Трема и страх нису нешто што је саставни део нашег односа. Рекла бих пре поштовање, разумевање и професионална сарадња.

Foto: Privatna arhiva

Колико добро треба да познајете министра, да бисте могли да одговорите на све захтеве, односно да обавите послове како треба?
– Мислим да свако ко се бави комуникацијом, а посебно комуникацијом јавног сектора, мора изузетно добро да буде упознат са надлежностима институције у којој ради. Затим, једнако битно, да добро познаје људе са којима ради, јер су они управо преносиоци информација ка вама, а ви ка јавности. Када је министар у питању, ситуација је још сложенија, јер сваки министар поред тога што води одређен ресор истовремено је и носилац политичке функције. Како бисте усагласили те обе стране једне личности, потребно је да врло добро у професионалном смислу познајете ту особу.

Шта Вама као ПР-у пада најлакше, а шта најтеже?
– Сваки посао носи са собом неке лепе и неке мање лепе ствари. Мени је највећи изазов када покушавам да покажем неку ситуацију онаквом каква она заиста јесте, иако многи у том тренутку желе да је представе другачијом.

Foto: Privatna arhiva

Да ли ПР високог државног функционера има слободно време? Шта тада радите?
– Ви, ево, са пуно разумевања чекате моје одговоре већ неколико дана. Мислим да та чињеница довољно говори о слободном времену. Када одлучите да се бавите овим послом, значи да сте пре тога добро размислили какав живот желите да имате. У овом послу немате прилику да имате много слободног времена. Али то прихватите на самом почетку или не прихватите. Искрено, мене ухвати нека блага паника када имам време само за себе. Некако бих пуно тога урадила што иначе не стижем, а не знам одакле да почнем. Обично се све заврши на поспремању куће и кафици са пријатељима.

Да ли је ПР по правилу бивши новинар или то правило не важи?
– За некога ко заиста мисли да се озбиљно бави комуникацијом, није неопходан услов да се пре тога бавио новинарством. Важно је да разумете оно чиме се бавите, да се трудите да се константно усавршавате, и да увек покушате да сагледате ствар и очима свих оних од којих нека информација зависи или оних коме је упућена.

Foto: Privatna arhiva

Каква је ваша сарадња са новинарима. Да ли су помало досадни?
– Исто колико и ја њима. Шалим се, наравно. Када бих мислила да су новинари досадни, никада не бих могла да радим овај посао. Заправо, пуно ствари које данас знам, колеге из медија су ми помогле да схватим и научим, комуницирајући и радећи са њима. И овом приликом, захваљујем им свима на томе. То знање је непроцењиво и не учи се ни у једној школи.

Да ли постоји неки догађај или питање који ћете дуго памтити с овог посла?
– Питања су разна. Заиста некад ухватим себе како се топло насмејем на нека од њих. Али да се разумемо, став пресс службе Министарства правде јесте да не постоје лоша или глупа питања. Мислим да је континурана женидба министра Селаковића, једно од питања која ме увек развеселе. До сада смо имали, отприлике, да вас не слажем, четири његове свадбе и потенцијалне младе. Сваки пут, сигурни у своју информацију, колеге новинари учтиво питају да ли је заказана свадба министра са том и том изабраницом његовог срца, или кажу да знају да министар Селаковић има намеру да “стане на луди камен” и да о томе имају информације из поверљивих извора. Онда креће моје разуверавање њих у такве приче.

Foto: Privatna arhiva

Да ли Вам је икада дошло да кажете себи “ја ово не могу, исувише је напорно”?
– Сваки дан, по више пута, годинама у назад. Али онда урадите нешто добро, померите неке ствари корак унапред, остварите неки резултат, и у секунди заборавите на то.

Када се вратите са посла, да ли је то уједно и крај радног времена?
– Не постоји радно време, постоји само време. Трудим се да за колеге из медија, као и за најближе сараднике будем доступна 24/7. То је просто тако, и то морате да прихватите, иначе, као што сам већ рекла, не бавите се овим послом. Мој телефон није угашен већ скоро пет година. Никада. Носим га собом чак и када се купам. Никада не знате када може нешто да се догоди, а ако се нешто догоди, морате да имате све релевантне информације.

Foto: Privatna arhiva

Да ли је могуће бавити се Вашим послом читав радни век? Када не бисте били ПР, чиме бисте се бавили, а да нема везе са медијима?
– Зависи како доживљавате посао којим са бавите. Уколико сте превише лични, мислите да исход многих ситуација зависи искључиво од вас, а заправо није тако, може да се догоди да после одређеног времена дођете у ситуацију да будете презасићени. Често одговорност пређе у оптерећеност. Најтеже је погледати неку ствар непристрасно и објективно, са стране. Када то постигнете, без обзира који посао обављате, онда тиме можете да се бавите цео свој радни век. Искрено, у овом тренутку не видим себе ни у једном другом послу, сем овом. Наравно, свет комуникација пружа разне могућности, тако да једног дана ко зна… А да није ПР, онда би свакако била историја уметности, прва и непрежаљена љубав.

С обзиром на то да радите у државној институцији, колико је “дресс цоде” важан? Наиме, кажу да Ви помало одступате од класичног одевања, шта год то значило…

Foto: Privatna arhiva

– Дакле, питање право у центар! Мислим да ће мој шеф обратити посебну пажњу на овај мој одговор. Дакле, рад у институцији носи са собом одређен вид правила – облачење, понашање, са чим сам апсолутно сагласна. Сви ми који радимо у државним институцијама морамо да будемо свесни да смо ми и лице те институције, а на посредан начин и лице државе. Бити васпитан, културан и уредно обучен је нешто што не сме да буде доведено у питање. Бити део државног система у било ком смислу захтева одговорност и добру промишљеност пре него што учините било какав корак. Међутим, са друге стране, то не значи да је потребно да сви будемо стриктно исто обучени. Па, ако ништа друго, то је досадно. Испуњавајући основне захтеве “облачења за посао”, мислим да поред тога свако од нас мора и треба да има и неки сопствени стил, неко своје обележје. Посао којим се ми у пресс служби бавимо је на неки начин специфичан. Често смо на терену, газимо шумама и градилиштима, налазимо се у разним ситуацијама. Мислим да штикле и сукња до колена нису баш најбоље решење у таквим ситуацијама. И да, искрено, често шеф зна да ми каже: “Па, добро бре, Милице, када ћеш да промениш фризуру”, или “да ли за тебе постоји још нека боја сем црне”… Но, за сада још увек успешно одолевам симпатичним притисцима. Јер то сам ја. Канда сматрам, да је још увек важније шта је у глави у односу шта је око ње…

Foto: Privatna arhiva

С обзиром да сте млади ПР али искусан, шта бисте поручили Вашим будућим колегама, који и немају баш неку идеју шта Ваш посао значи у правом смислу те речи…
– Уколико не волите рад са људима, који додуше у просеку траје између 10 и 15 часова дневно, спреман за свакодневне изазове, рад у кратким роковима, кризне ситуације свих врста, али и да доживи неке од најлепших тренутака у свом животу, упозна дивне људе, склопи најдрагоценија пријатељства, сваким даном нешто ново сазна и научи, онда је посао односа с јавношћу заиста за њега. У супротном, нека добро размисли пре него што се упусти у ПР воде.

М. Пауновић     Телеграф

Можда ти се свиди

Оставите коментар

3 × five =