Компанија Џареда Кушнера, зета бившег председника САД Доналда Трампа, добиће у закуп простор бомбардованог Генералштаба у Београду, на 99 година, без накнаде, и на том месту ће изградити луксузни хотелски и апартмански комплекс, као и спомен обележје и музеј, пише Њујорк тајмс. Инвестиција је, како се наводи, вредна 500 милиона долара, а држава Србија би, према предлогу уговора, требало да добије 22 одсто профита.
Њујорк тајмс пише да аранжман за простор бомбардованог Генералштава, који ће компанија „Кушнер“ склопити са Владом Србије, прати раније интересовање Доналда Трампа за ту локацију. Бивши председник САД, подсећа амерички лист, интересовао се за исту локацију пре него што је изабран на функцију, а посредник у преговорима био је исти човек који сада ради са Џаредом Кушнером.
Меморандумом између Кушнеровог тима и Владе Србије, простор на ком се налази комплекс Генералштаба Војске Југославије, односно некадашњег југословенског Министарства одбране, а који је НАТО бомбардовао 1999. године, био би дат инвестиционој фирми господина Кушнера у закуп на 99 година, без накнаде, октрива Њујорк Тајмс.
Према нацрту споразума који је америчком листу уступио један српски званичник, Кушнер би добио право да на месту Генералштаба изгради луксузни хотелски и апартмански комплекс, као и спомен обележје и музеј.
Њујорк тајмс, међутим, подсећа да је 2013. године, две године пре него што се кандидова за председника САД, Кушнеров таст Доналд Трамп у разговору са једним високим званичником српске владе, изразио жељу да изгради луксузни хотел на месту Генералштаба.
Тада су представници организације Трамп отпутовали у Београд да виде локацију, али пројекат није реализован пре избора Трампа за председника САД, када је положио заклетву у којој се, између осталог, наводи да неће склапати никакве нове послове са иностранством.
Ричард Гренел, кога је Трамп својевремено именовао за специјалног изасланика за Балкан, је током мандата бившег предсеника подстицао план да Србија и Сједињене Државе заједнички ревитализују некадашњу локацију Генералштаба. Гренел се залагао за коришћење америчких инвестиција за трансформацију локације у центру Београда, у време док је још увек био званични дипломата америчке владе 2020. године, показују транскрипти и снимци неколико конференција за новинаре Владе Србије.
Џаред Кушнер је у интервјуу у недељу рекао да о београдском пројекту никада није разговарао са Трампом и да није био свестан ранијег интересовања његовог таста за развој локације бившег Генералштаба.
„Нисам имао појма да је мој таст био заинтересован за тај регион, и сумњам да има било каква сазнања о овом договору на којем радимо“, рекао је господин Кушнер.
Трампови представници нису одговорили на вишеструке захтеве Нујорк тајмса за коментар ни о тренутним пословима Џареда Кушнера, ни о његовом претходном интересовању за локацију у Београду.
Гренел је, с друге стране, изјавио да ни он није имао сазнања о Трамповом интересовању за локацију у Београду, пре његовог председавања. Али Гренел сада ради са господином Кушнером на новом развојном споразуму и, према речима Трамповог зета, управо он је био главна снага која га је навела да размотри инвестицију у Београду.
Отворено питање сукоба интереса
У својој улози специјалног изасланика током последње две године Трампове администрације, господин Гренел је помогао у подстицању преговора о економском помирењу између Србије и Косова. Веза између Гренелове улоге у настојању да се ревитализује београдска локација док је био део америчке администрације, и сада када је ван ње и помаже Кушнеру, отвара, према оцени америчког листа, нова питања о сукобу интереса између њихових јавних и приватних улога.
Кушнер је у петак потврдио да његова инвестициона фирма спроводи посао у Србији, као и пројекте луксузних некретнина у Албанији, и да очекује да ће ти споразуми ускоро бити финализовани.
Преклапање између државних послова које су Кушнер и Гренел обављали док су били део америчке администрације, и пословних договора које спроводе у регионима у којима су служили, наликује пословима које су Кушнер и бивши амерички министар финансија Стивен Мнучин, склапали на Блиском истоку по напуштању функције.
Наиме, и Мнучин и Кушнер су били активни у дипломатији на Блиском истоку, а основали су инвестиционе фирме након што су напустили Трампову администрацију, која је тада обезбедила милијарде долара од саудијске владе и стотине милиона долара од других блискоисточних земаља.
Кетлин Кларк, професорка права на Вашингтонском универзитету у Сент Луису, специјализована за етику власти, оценила је за Њујорк тајмс да би Кушнеров пројекат у Србији представљао сукоб интереса, уколико би Трамп на изборима у новембру поново био изабран за председника САД.
„Забринутост лежи у томе што би Влада Србије могла да покуша да утиче на будуц́ег председника Трампа тако што послује са председниковом породицом. На спољну политику према Србији требало би да утиче оно што је у интересу Сједињених Држава, а не било какве финансијске услуге које долазе од српске владе“, указала је Кларк.
Гренел близак српским властима, певао у клубу са Синишом Малим
Гренелов предлог из 2020. годину о обнови комплекса бомбардованог Генералштаба уследио је, према речима званичника Владе Србије, одмах након што је Трамп у Белој куц́и угостио Александра Вучиц́а, председника Србије када је потписан тзв. Вашингтонски споразум са Београдом и Приштином.
„Од самог почетка, оно што је председник Трамп рекао је: Хајде да им дамо мало укуса Трампове економије. Хајде да им покажемо како да развију економију, како да преузму индустрије и да их развијају“, изјавио је Гренел том приликом.
Током 2018. и 2019. године, док је служио као амбасадор у Немачкој, Гренел је својим сарадницима од поверења говорио како жели да буде државни секретар у другом Трамповом мандату. Својим заједљивим стилом дипломатије отуђио је највише званичнике у немачкој влади, али је почео да негује друге односе широм Европе, укључујући и оне са Вучићем, подсећа Њујорк тајмс.
Још док је био амбасадор у Немачкој, Гренел је Трампу предложио идеју да га именује за посредника у дуготрајном сукобу између Србије и Косова, тврде два бивша званичника Трампове администрације.
Пре 25 година, снаге НАТО-а, предвођене САД, војно су интервенисале како би, према писању Тајмса, заштитиле косовске Албанце од снага Слободана Милошевића. Бивши Генералштаб Војске Југославије у центру Београда, иако у то време углавном некоришц́ен, био је једна од мета. Зграде од тада стоје разрушене и Срби га, према писању америчког листа, виде као симбол свог страдања током НАТО бомбардовања.
Косово је 2008. једнострано прогласило независност од Србије, која званично не признаје Косово као суверену земљу.
У октобру 2019. године, господин Трамп је именовао Гренела за свог „специјалног председничког изасланика за мировне преговоре Србије и Косова“.
Гренел је међу европским дипломатама био виђен као неко ко фаворизује спрску страну у преговорима, а у Београду је топло примљен. Извршио је огроман притисак на косовског премијера Аљбина Куртија да укине царине на српске производе, а истакнути Трампови савезници почели су јавно да позивају на повлачење америчких мировних снага са Косова. Гренел је имао једног важног савезника на Косову, тадашњег председника Хашима Тачија, који је касније оптужен за ратне злочине.
Гренел је одбацио сваку сугестију да је био пристрасан. Рекао је да су му на крају захвалили лидери оба народа — Вучиц́ у Србији и Тачи на Косову — за његову улогу у помагању у споразуму о економској нормализацији.
Али он је признао да је у време Трампове администрације, остварио посебан напредак у јачању економских веза између Сједињених Држава и Србије.
„Изградио сам велику љубав према унапређењу српско-америчких односа“, рекао је Гренел у интервјуу за Тајмс у недељу.
У време док је био изасланик за Балкан, Гренел је развио пријатељства са највишим српским званичницима, укључујуц́и Вучиц́а и српског министра финансија Синишу Малог, за кога су званичници у Београду рекли да је имао важну улогу у Кушнеровом пројекту за Генералштаб. Мали није одговорио на захтеве Тајмса за коментар.
Гренел је 2021. године на својој Инстаграм страници поставио снимак на којем он и Мали певају у препуном београдском клубу.
Гренел се вратио у Србију и суседну Албанију недуго након што је Трамп напустио Белу куц́у да би почео да промовише развојне пројекте компаније господина Кушнера, укључујуц́и и пројекат у Београду.
Вредност пројекта пола милијарде долара, држави Србији 22 одсто профита
Нацрт споразума који је Тајмсу доставио званичник српске владе такође прецизира опцију формалног бесплатног преноса власништва над имовином на компанију господина Кушнера, након изградње хотелског комплекса и луксузних стамбених јединица.
Excited to share some early design images for development projects we have been creating for the Albanian coast and downtown Belgrade. @nytimes @business pic.twitter.com/o0HIYLkZWV
— Jared Kushner (@jaredkushner) March 15, 2024
Кушнер у изјави за америчке медије није оспорио истинитост документа до којег је дошао Тајмс. Открио је да су се стране провизорно договориле да Влади Србије дају 22 одсто оствареног профита од пројекта чија је вредност око 500 милиона долара.
Компанија господина Кушнера, Афинити партнерс (Аффинитy Партнерс), саопштила је да ц́е локација у Београду бити „претворена у луксузни хотел светске класе“, и оквиру које ће се налазити и музеј и спомен обележје које су пројектовале српске архитекте, како би се одала почаст важности локације у новијој српској историји.
Кушнер је признао да га је Гренел охрабрио да настави са овим пројектом.
„Рик (Ричард Гренел) је велики заговорник улагања на Балкану и покушава да ме наведе да инвестирам у овај пројекат откако сам покренуо свој фонд“, рекао је Кушнер, напомињуц́и да ц́е америчка компанија градити на локацији коју је у прошлости бомбардовао НАТО.
Представници Владе Србије нису одмах одговорили на питања и вишеструке захтеве Њујорк тајмса за коментар.
За Србе споменик страдања, за Гренела прилика да се ране зацеле
Данијела Несторовић, посланица опозиционог Еколошког устанка у Скупштини Србије, и други чланови њене организације, осудили су предложени Кушнеров споразум у изјави за Тајмс, напомињуц́и да је неколико људи убијено, а 40 рањено у НАТО бомбардовању.
„Зграда Генералштаба је за нас споменик. То изазива дубоке, скривене емоције код жртава НАТО бомбардовања. Градити хотел тамо — било би ругање грађанима Србије“, навела је Несторовић.
Гренел је у једном интервјуу рекао да би посао са Кушнером представљао прилику да се „симбол претходног сукоба претвори у мост пријатељства и обнове“ и да „симболизује огроман напредак који је постигнут у зацељивању рана из прошлости.“
Године 2020, када је господин Гренел подстакао српске званичнике да размотре сарадњу са америчким инвеститорима на преуређењу локације бившег Генералштаба, Ивица Дачиц́, који је тада био министар спољних послова у Влади Србије, присетио се своје посете Трамповој кули у Њујорку 2013. године. Тада је господин Трамп први пут разговарао о пројекту хотела на поменутој локацији.
„Мислим да он ту жељу није заборавио“, рекао је Дачиц́ на конференцији за новинаре 2020. године, мислец́и на Трампа.
Кушнер поручује да све мора да буде чисто и по закону
Предложени пројекат у Србији само је један од три посла које Кушнер и Гренел покушавају да развију на Балкану.
Кушнер је у петак рекао да коначни уговори нису потписани, али да су преговори одмакли и да се нада да ц́е бити финализовани. Он је оспорио сваку сугестију да његова компанија има посебан третман.
Такође је рекао да зна колико је његов положај осетљив будући да је ожењен старијом ц́ерком господина Трампа, Иванком, и да је играо истакнуту улогу у Трамповој администрацији, тако да, како каже, није имао избора осим да буде опрезан, да поступа у складу са законом, и да поштује етичке границе.
„Све мора да буде потпуно чисто“, поручио је Џаред Кушнер.
X/Jared Kushner
Њујорк тајмс, Б. Н.
