Četvrta verzija britanske Rezolucije o Srebrenici dodatno je ublažena, čak i u odnosu na treću, ali je kako “Blic” saznaje u vrhu vlasti i taj tekst neprihvatljiv za srpske vlasti.
– Promene su očigledne, više nego kozmetičke. Apsolutno je došlo do približavanja ruskoj Rezoluciji i očekivanjima Srbije, ali ne u suštinskim stvarima. I ova verzija je neprihvatljiva – kaže izvor “Blica” iz Nemanjine 11.
DOKUMENT Ceo tekst četvrtog predloga britanske rezolucije
Nacrt
Savet bezbednosti
,
PP
1
Ponovo potvrđujući
Povelju Ujedinjenih nacija
,
Opštu deklaraciju o ljudskim pravima
,
i
Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida
(
Konvencija)
,
PP2
Podsećajući
da države
snose primarnu odgovornost za zaštitu civilnog stanovništva i da
su dužne da poštuju i obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa svojom
nadležnošću, shodno relevantnim
pravilima
međunarodnog prava, i
ponovo potvrđujući
primarnu
odgovornost svake države pojedinačno da štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina,
etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti,
PP3
Podsećajući
na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i
bezbednosti i
izražavajući svoju rešenost
da sprečava genocid
PP4
Podsećajući
na
sve presude
Međunarodn
og
krivičn
og
tribunal
a
za bivšu Jugoslaviju
(MKTBJ)
,
osnovan
og
rezolucijom
808 (1993)
i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica
odgovornih za ozbiljna kršenj
a međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od
1991. godine,
i dalje podsećajući na
presudu njegovog
Apelacionog veća od 19. aprila 2004
. (Tužilac
protiv Krstića)
u kojoj
se
navodi da je počinjen genocid u Srebrenici
1995,
i imajući u vi
du
kontinuirana suđenja u MKTBJ
protiv navodnih počinilaca Ratka Mladića i Radovana
Karadžića
,
uključujući za optužbe za genocid,
i
presudu
Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007.
u
kojoj je
zaključeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocid
a,
PP5
Konstatujući
da se ove godine obeležava dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je
8000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno, i
takođe
konstatujući
da je dan sećanja povodom toga u Bosni i Hercegovini
11. jul,
PP6
Imajući u vidu
da su Srebrenica i njena okolina proglašene bezbednim područjem, u skladu sa
rezolucijama SB
819 (1993)
i
836 (1993);
priznajući
stalnu potrebu da Savet bezbednosti i države
članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i
ističući
da Ujedinjene nacije, uključujući
Savet bezbednosti, treba da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni genocid i da
obezbede brz
u i efikasnu akciju radi sprečavanja ili zaustavljanja genocida,
u skladu sa Poveljom
Ujedinjenih nacija,
PP7
Priznajući
da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i
Hercegovini, uključujući u Srebrenici i okolini,
PP
8
Ističući
značajnuulog
u
koju u sprečavanju genocida imaju specijalni savetnici generalnog
sekretara za sprečavanje genocida i
odgovornost za
zaštitu (specijalni savetnici)
,
čijafunkcijapodrazumeva
i da budu mehanizam za rano upozoravanje kako bi sprečili potencijalne
situacije čiji ishod mogu biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje, i
visoki komesar UN za ljudska prava;
i
konstatujući
ulogu koju
redovni
brifinzi o
kršenj
u ljudskih
prava i
međunarodnog
humanitarnog
prava
,
kao
i
govoru mržnje
i njeno
m
po
d
sticanj
u
imaju u ranom
prepoznavanju potencijalnog genocida,
2
/
4
PP
9
Pozdravljajući
novi
Okvir Analize
koji je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika kao
jedno od oruđa za procenu
rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne
i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom
radu na prevenciji,
PP
10
Nadalje podsećajući
na obavezu svih država članica
da ispune svoje obaveze u cilju
okončanja nekažnjavanja i da istraže i
krivično gone
one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv
čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i konstatujući da
je borba protiv nekažnjavanj
a za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad
civilima ojačana rad
om
na
krivičnom gonjenju
ovih zločina od strane Međunarodnog krivičnog suda, u
skladu sa principom komplementarnosti sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se
navodi u Rimskom statutu,
ad hoc
i mešovitim tribunalima i specijalizovanim većima u domaćim
sudovima,
PP
11
Konstatujući
da je
krivično gonjenje
lica odgovornih za genocid i druge međunarodne
zločine pred
MKTBJ
i domaćim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i dalje
ključno za proces nacionalnog pomirenja i
ponovnog uspostavljanja i očuvanja
mira u Bosni i
Hercegovini, i
pozdravljajući
takođe
snažnu regionalnu saradnju između domaćih tužila
štava
koja
doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju između zemalja u regionu.
PP
12
Konstatujući
da
s
e
procenj
uje
da su hiljade žena, devojčica, muškaraca i dečaka
na svim
stranama
bili žrtve
seksualnog nasilja za vreme
sukoba
u Bosni i Hercegovini,
uključujući
i u
Srebrenici;
konstatujući
takođe
da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati
zločin protiv čovečnosti ili
konstitutivni akt u vezi sa
genocid
om
; i podsećajući
da silovanje i drugi
oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu
predstavljaju
r
atni zločini i
grubo
kršenje Ženevsk
ih
konvencija
i pratećeg protokola
I.
1.
Najstrože osuđuje
genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja
međunarodnog humanitarnog prava
počinjena tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;
2.
Najstrože osuđuje
genocid u Srebrenici
kao što je utvrđeno presudama MKTBJ i
Međunarodnog suda pravde
;
3.
Osuđuje
svako poricanje ovog genocida
ili drugih dokazanih ratnih zločina i zločina
protiv čovečnosti počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, koje bi otežavalo
napo
re ka pomirenju u Bosni i Hercegovini;
4.
Izražava žaljenje
i solidarnost
sa
žrt
v
a
m
a na svim stranama u sukobu u Bosni i
Hercegovini
,
uključujući i one u Srebrenici
, kao i njihovi
m
porodica
ma
,
i poziva
nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini
da obezbede pravdu
za žrt
ve
i dugoročnu podršku
preživelima, uključujući
preživele
žrtv
e seksualnog nasilja
;
5.
Potvrđuje
još jednom svoju podršku Mirovnom sporazumu
zaključenom u Dejtonu i
potpisanom u
Pariz
u 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju
Federacije Bosne i
Hercegovine
, potpisanom u Dejtonu,
10. novembra 1995. (
S
/1995/1021, aneks) i poziva
strane da se strogo pridržava
j
u svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma;
6.
Naglašava
suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga, prihvatanja radnji
iz prošlosti
od
svih stra
na u sukobu i posvećenosti pravdi i podrš
ci
žrt
vama
, kao osnovu za jačanje bezbednosti,
stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i Hercegovini
tako
i u šire
m
region
u
; i u tom cilju
3
/
4
pozdravlja
nedavni sporazum
P
arlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine
u vezi
sa
ambiciozn
im
program
om
reformi, koji uključuje posvećenost merama
za
ubrza
nje
proces
a
pomirenja
,
i
poziva
sve građane Bosne i Hercegovine da unapređuju mir, pravdu, toleranciju i pomirenje
;
7. [
PREMEŠTENO
]
Pozdravljajući
rad Međunarodne komisije za nestala lica i
njenu
pomoć
vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih
ostataka žrtava na svim stranama, koji je suštinski doprin
eo
dovođenju počinilaca pred lice pravde,
8.
Naglaša
vajući
važnu ulogu koju žene i civilno društvo, uključujući organizacij
e žena
i
lider
ezvaničnih
i ne
zvaničnih
zajednica, mo
gu
da i
maju
u
posredovanju i donošenju post
–
konfliktnog
rešenja;
pon
ovo ističući
kontinuiranu potrebu da se po
stigne više
uspeh
a
u sprečav
anju sukoba već
im
učešć
em
žena u svim fazama
posredovanja
i post
–
konfliktno
g rešavanja
i po
svećivanjem veće pažnje
pitanj
ima rodne ravnopravnosti
u svim diskusijama relevantni
m
za sprečavanje sukoba,
9.
Poziva
države da sprečava
ju
i suzbija
ju
genocid i drug
e
tešk
e
zločin
eu skladu sa
međunarodn
i
m prav
om
,
ponovo
potvrđuje
stavove 138 i 139 Završno
g
dokument
a
Svetskog samita iz 2005.
godine (A
/R
E
S
/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratn
ih z
loči
na
, etničko
g
čišćenj
a
i zločin
a
protiv čovečnost
i;
10.
Poziva
one države koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da to
učinile po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne zakone i propise kako bi ispunile
svoje obaveze u skladu sa tom Konvencijom;
11.
Pozdravlja
napor
e da se povede istraga i
krivično
gone svi optuženi za ozbiljna kršenja
međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u
Srebrenici,
poziva
sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu
Jugoslaviju, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne
sisteme, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i
zahteva
da MKTJ što ekspeditivnije okonča sv
oj rad,
što bi predstavljalo vitalan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;
12.
Poziva
države članice da izrade obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije
izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i
zločinima protiv
čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo njihovo
eventualno
ponavljanje;
13.
Podstiče
države članice da
odrede nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom
svog stanovništva od svireposti putem efikasne prevencije i reagovanja i
koje bi mogle da se redovno
sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem
svireposti, sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim
mehanizmima
za sprečavanje i reagovanje na ma
sovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima
Ujedinjenih nacija,
i
s tim u vezi
priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba
u
pogledu
zaštit
e
;
14.
Po
novo po
tvr
đuje
značaj pouka koje treba izvući iz neuspeha
Ujedinjen
ih nacija
u sprečavanju
genocida u Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara
u vezi sa
Rezolucij
om
Generalne skupštine 53/35 (A/54/549
), kao i poziv iz
ovog
izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se
maksimalno založi kako se ne bi
dozvolilo da se takve strahote ponovo dogode i
odlučuje
da treba brzo i
efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju
koristi sva odgovarajuća
raspoloživa sredstva
,
u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija
;
4
/
4
15.
Priznaje
da
ozbiljna
kršenja ili zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili
ozbiljna
kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju seksualno nasilje i
nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja na
pore
Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i
zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz
Human Right
s
Up Front
;
16.
Zahteva
od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano
upozorenje u cilju
sprečavanja
genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u
otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika, ili otkrivanju
ugroženog
stanovništva, i
podstiče
generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje
smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu
I u četvrtoj verziji britanske rezolucije insistira se da se najveći zločin dogodio u Srebrenici, a zanimljivo je da umesto formulacije “desetine hiljada silovanih žena, devojaka, ljudi i dečaka tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu”, stavljeno “da se procenjuje da su hiljade žena, devojčica, muškaraca i dečaka na svim stranama bili žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu”.
U ovoj verziji ubačena je tačka koja se odnosi na podršku Mirovnom sporazumu u Dejtonu, što je segment na kojem su insistirali Rusi.
Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije kaže za “Blic” da je suština ostala ista.
– Srbija se stavlja na stub srama. Kao da zločini koji su se tamo dogodili nisu dovoljni pa ubacuju deo o silovanju dečaka. Osim toga, Srebrenica se izdiže iznad svih zločina. Preko nje se stvara paradigma osude zločina u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Skoro da se izjednačava sa Holokaustom – ističe Jovanović.
On smatra da promene Rusima neće biti dovoljne, a nama pogotovo.
– Mislim da nije gotovo. Menjaće se svašta još, mahaće se tim nekim papirima. Možda se i treći posrednik ubaci u priču – kaže Jovanović.
Novi predlog teksta stigao je manje od 24 sata pošto je Srbiji uručen prethodni, treći nacrt, za koji je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić jutros kazao da „ne zadovoljava pravdu za sve žrtve“.
Po njegovim rečima, predlozi rezolucije o Srebrenici predstavljaju „nastojanje da se čitava tragedija rata svede na jedan događaj, odnosno jedan zločin“.
I. Jasnić Blic
