Русија у Србији остварује меко али учинковито присуство и тиме утиче на њен политички курс и друштвену оријентацију. Стварајући у Србији пропагандну оазу, Москва одвлачи грађане Србије од европских вредности иако званични Београд формално и декларативно каже да је на европском путу.
Ово је поручено на трибини „Србија под ‘братском’ агресијом”, која је у организацији покрета Нови Оптимизам одржана у четвртак 27. априла, у Панчеву.
На трибини су говорили Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о ЕУ (НКЕУ), Златоје Мартинов, публициста и новинар, Јанко Баљак, филмски редитељ и професор ФДУ, Ненад Живковић, уредник портала Панчево Си Ти, и Никола Ћурчин из Синхро хуб-а.
На дебати је размотрен домет утицаја и последице руске и проруске пропаганде у Србији, колико то утиче на циљеве којима она тежи, на њен европски пут, али и на унутрашњу демократију, посебно слободу изражавања.
Оснивач покрета Нови Оптимизам Бранислав Грубачки Гута је представљајући серијал трибина окупљеним грађанима из Панчева рекао да је циљ покренути разговоре и пронаћи одговоре на питање како се борити против штетног руског и проруског утицаја на друштво у Србији. Стога, каже Грубачки, отварамо разговоре са друштвеним чиниоцима и публици пружамо простор да учествује отвореним изношењем ставова.
„Мислимо да је утицај и последица руске пропаганде нешто о чему се мора причати у Србији. Ми смо заточеници и таоци једне медијске узурпације, притиска, хипотеке која се над овим друштвом већ дуже време дешава,“ рекао је Грубачки.
Никола Ћурчин из Синхро хуб-а, у чијим је просторијама одржана трибина, истакао је да ова тема повлачи са собом велики број проблема у српском друштву. Стога је, према његовим речима, први корак у решавању неких проблема препознати да проблем постоји.
„Данас у Србији мане од 50 одсто људи, према истраживањима, жели да Србија уђе у ЕУ, с друге стране 30 посто младих данас има план како да у наредних пет година оде из Србије у ЕУ. Још 30 посто планира да иде али још нема конкретан план да то уради у наредних неколико година. Како смо дошли у ову ситуацију? Ја мислим да треба разговарати о стварима, и када будемо идентификовали проблем онда можемо да почнемо да се бавимо његовим решавањем,“ рекао је Ћурчин.
„Братски загрљај који више боли него што пружа нежност“, на овај начин новинар Ненад Живковић описује руски утицај у Србији. Како је рекао, српском друштву су неопходни разговори о утицајима и последицама руске пропаганде, али и анализа каква је то политичка, свакако ауторитарна, култура у Русији претходила агресији на Украјину. То је неопходно како би се схватио шири контекст, истиче Живковић.
„Када се говори о пропаганди онда се истиче руско присуство, али она у Србији није присутна војском, силом него је ту на разне друге начине. Пре петнаестак година је продат НАФТАГАС и тако је почело. Постоје и други показатељи руског меког присуства, рецимо на економски живот, спекулације ко саставља владу, да ли има руских људи у српској администрацији, бира ли Русија руководиоце“, рекао је Живковић.
Живковић је подсетио да је и даље више 60 посто грађана против увођења санкција, да је за просечног српског грађанина Русија најбољи пријатељ Србије, али да би своју децу на студије и у бољи живот послали у земље ЕУ, али не и у Русију.
Учесници су указали да се проруски наратив заправо ослања на антизападни став, због чега се поставља питање да ли је то „конфузија између емотивног и здраворазумског“.
Публициста и новинар Златоје Мартинов изјавио је да све што се дешава, заједно са агресијом, треба сагледавати као последицу вишедеценијског настојања руске спољне политике да деконструише све оно што је Европа постигла. Мартинов каже да је у Русији одувек постојао ауторитарни режим, и да Русија никада није била демократска земља, са либералном и парламентарном демократијом.
„Данашња Путинова политика да ствар буде црња и гора је окренута против свих тековина Европе и таква ретроградна политика данас добија опасне размере,“ рекао је Мартинов.
Мартинов сматра шокантним што је већински српско друштво „русофилно“ односно „путинофилно“, с обзиром да је у прошлости, како објашњава, Србија била прозападно оријентисана. Указао је да на такав преокрет утичу емоције, али и додаје да су оне створене и медијски фабриковане.
„Присутан је страховити раст руског утицаја у званичној политици а посебно расте када су Руси видели да је то могуће. Историјски гледано Србија никада није била од битног интереса за руску спољну политику, али кад се Србија понудила онда су они рекли направићемо оазу пропаганде. Емоције су фабриковане невиђеним медијским притиском и то не би било могуће да садашња власт не подржава такве тенденције, она говори једно, ради друго и мисли треће,“ рекао је Мартинов.
Драмски писац и професор Факултета драмских уметности Јанко Баљак је најпре подсетио да је Русија у прошлости културолошки била пример позитивног и духовног, али је данас, на челу са овом политичком елитом, изгубила душу „гнусним“ чином агресије на Украјину.
„Данас је јаз можда и чак већи него у време Берлинског зида, та цивилизацијска подела је много већа него у време хладног рата након напада на Украјину“, рекао је он.
Баљак је истакао да је недопустив став Србије и друштва према агресији Русије на Украјину.
„По мени је заиста по мом осећају, моралу, то нереаговање на агресију, на патње, на жртве украјинског народа, нешто чега се ја као појединац, као професор дубоко стидим и осећам душевну бол. Наравно и због количине пропаганде која је свакодневно присутна“, рекао је Баљак.
Учесници су указали да се пропаганда свакодневно шири путем медија са националном фреквенцијом, где редовно гостују саговорници који подржавају агресију на Украјину, а често говоре позитивно о ратним злочинима и на простору бивше Југославије, као и да актуелна власт промовише и подржава такву пропаганду.
Према оцени координаторке Националног конвента о ЕУ (НКЕУ), Бојане Селаковић, руско-српски односи су комплексни јер српско друштво није директно искусило начин владања Русије већ је успостављен однос на апстрактном нивоу.
„У Србији се не зна како живе обични грађани у Русији, па се она доживљава на један романтичан начин. Ми не знамо које су размере руског утицаја пре свега у Русији, да ту нема никаквих вредности, јер када то разложимо на неке основне елементе видимо да се она лоше односила најпре према својим људима и као таква не може донети добро никоме,“ истакла је Селаковић.
Она је објаснила да се променама на глобалној политичкој сцени десило ново прегруписавање, али се Србији толерише тренутни став због чињенице да је била зависна енергетски од Русије, иако данас постоје иницијативе да се Србији помогне у тој области.
„Ми који се залажемо за улазак у ЕУ, годинама покушавамо да се изборимо са тим наративом, некаквим чињеницама, бројевима, подацима, разумним рационалним оквиром, али пошто на другој страни имамо нешто потпуно ирационално, онда се улази у ту једну сферу емоција и некаквих субјективних наратива, и због тога смо губили битку. Оно што остаје као проблем јесте да задњих 10 година све оно што је Србија чинила у спољној политици је било у функцији промоције на унутрашњем плану. Не може се ту пронаћи јасан стратешки правац. Даља политика баланса је лоша и због тога пропуштамо шансе а то најдиректније утиче на живот,“ изјавила је Селаковић.
На трибини је поручено да процес европских интеграција нема алтернативу. Упозорено је да свака нестабилност у региону охрабрује и јача присуство Москве, стога се сматра да је потребно брзо деловање запада како би се региону пружила јасна европска прилика.
Спорост западне дипломатије може имати последице по регион, поручено је са трибине.
У оквиру трибине, у Синхро хабу је отворена изложба фотографија које сведоче о последицама руске агресије на Украјину, на којима су приказане судбине људи и размере разарања градова.
Такође, у сарадњи са организацијом Чини добро, грађанима Панчева представили смо традиционалну украјинску храну, у виду сланих и слатких специјалитета.
Фото Наталија Стојановић
Снимак трибине
