Како се може видети на терену, инвеститорка Снежана Митковић је уклонила кров и други спрат објекта и ту се зауставила. Сада су у току радови на приземљу и првом спрату, али овог пута се не ради о рушењу.
Наиме, ангажовани радници су налили горњу плочу битуменом, урађена је хидроизолација, а како се може видети, поред објекта је грађа припремљена за кров.
Истовремено се објекат облаже дрвеним гредама како би изгледао као брвнара, односно привремени дрвени објекат – ски бифе.
Све ово указује на то да инвеститорка нема намеру да сруши нелегални објекат већ да поново покушава да изигра закон тако што ће покушати да га адаптира како би изгледао као привремени монтажни објекат од 150 квадратних метара.
То, међутим, у случају овог објекта није могуће. Он не може бити легализован уколико се поштује закон.
Подсетимо, инвеститорка је добила дозволу од општине Брус да на тој локацији изгради привремени објекат – ски бифе до 150 квадрата.
Уместо тога изграђен је објекат од преко 1.000 квадрата, а како је то на самом почетку утврдила и сама грађевинска инспекција, за овај објекат је ископан темељ, бетониран и стављена арматура. То у случају привременог објекта – ски бифеа није дозвољено.
Осим тога, брвнара би морала да буде изграђена од дрвета, а не цигли и бетона као што је овде случај.
Подсетимо, Министарство грађевинарства је 28. октобра 2020, само неколико дана након што је на његово чело дошао нови министар Томислав Момировић, саопштило да их је инвеститорка бесправно изграђеног објекта на Панчићевом врху Снежана Митковић обавестила да је наставила радове на уклањању објекта.
Тада је наведено да су ти радови обустављени у августу због „здравствене ситуације са ЦОВИД-19 и кућне самоизолације” због чега инвеститорка није била у ситуацији да настави извршење решења републичког грађевинског инспектора.
На сајту Министарства објављена је и слика на којој се види да је на терену механизација и да су у току радови на рушењу. Готово две недеље касније, слика је сасвим другачија. Уместо рушења настављени су радови на изградњи.
Имајући то у виду новинари Инсајдера су Министарство грађевинарства питали да ли је грађевински инспектор изашао на терен и проверио шта се дешава са нелегалним објектом на Панчићевом врху као и због чега нису заустављени радови.
Одговоре на ова питања нисмо добили до објављивања овог текста.
Министарство је, иначе, у свом последњем саопштењу око случаја нелегалне градње на врху Копаоника, навело да ће, ако инвеститор сам не уклони објекат како је наложено решењем републичког грађевинског инспектора, надлежна инспекција Министарства грађевинарства извршење спровести принудним путем. Наведено је и да је процењено да ће то рушење коштати око 26,3 милиона динара.
У пракси се показало да то рушење баш и није тако једноставно изводљиво. Наиме, рушење је Министарство заказало за 7. август 2019. године, али оно није спроведено јер је полиција одбила да пружи асистенцију.
Пат позиција трајала је месецима – полиција није желела да пружи асистенцију у рушењу без доказа да рушење без асистенције није било могуће, а Министарство грађевинарства није желело да угрожава безбедност својих људи и опреме
Министарка грађевинарства Зорана Михајловић је међутим више пута рекла да је полиција у сличним случајевима излазила на терен.
А одлука инвеститорке да сама уклони објекат уследила је само два месеца након што је министар полиције Небојша Стефановић рекао да ће објекат бити срушен најкасније до краја године.
„Неспорно је да је објекат нелегалан и биће срушен до последње цигле. Неће остати трунчица од њега. Показаће се владавина права”, рекао је Стефановић тада.
Од тада до данас прошло је више од годину дана. Објекат до данас није срушен.
Против Снежане Митковић покренут је судски поступак због кривичног дела градње без грађевинске дозволе на основу кривичне пријаве Министарства грађевинарства.
Такође, како је открио Инсајдер, Управа за спречавање прања новца је утврдила, провером њених рачуна, да она није имала средства којима би могла да финансира градњу објекта на Панчићевом врху. Како је порекло новца којим је плаћена изградња објекта непозната, Управа је податке до којих је дошла проследила Вишем јавном тужилаштву у Краљеву. Тај случај стоји у месту јер полиција ни после више ургенција Тужилаштва није доставила тражене податке.
Иако је премијерка Србије Ана Брнабић на питање Инсајдера одговорила да верује да је „ово правна држава” и да ће све бити решено у складу са законом, имајући у виду све што се дешавало и што се и даље дешава, чини се да ти закони не важе за Снежану Митковић из Смедерева, која се, бар према званичним документима, води као инвеститор.
Нелегална градња на Копаонику уз помоћ појединих надлежних институција
Како је открио Инсајдер у емисији „Врх безакоња”, нелегална градња на Панчићевом врху у Националном парку Копаоник, одвијала се скоро годину дана без икаквих проблема, наочиглед надлежних институција, па чак и уз помоћ неких од њих.
Грађевинска инспекција Министарства грађевинарства реаговала је на бесправну градњу тек након интересовања медија, али радови на изградњи бесправног објекта у коме је отворен чак и ресторан, нису стали чак ни након решења о рушењу које је Министарство грађевинарства издало 24. јануара 2018.
Како је открио Инсајдер, после решења о рушењу у Министарство је стигао захтев за легализацију у коме се наводи да је нелегални објекат постојао 2014. што, како је открио Инсајдер, није тачно. Захваљујући том антидатираном документу, који је у име инвеститорке Снежане Митковић доставила општина Брус, рушење бесправног објекта је одложено.
Након тога Министарство грађевинарства је поднело кривичну пријаву против председника Општине Брус Милутина Јеличића због сумње да је починио кривично дело трговине утицајем и две кривичне пријаве против инвеститорке Снежане Митковић, због нелегалне градње и фалсификовања службених исправа. Поднета је кривична пријава и против директора Скијалишта Србије Дејана Ћика који је омогућио нелегалном објекту да користи воду и струју преко тог предузећа, што је кривично дело. Тужилаштво је у међувремену одустало од гоњења Дејана Ћике уз услов да у хуманитарне сврхе уплати 150.000 динара.
