Према сазнањима тог листа, за “лов” на нелегалну имовину биће задужен посебан сектор Пореске управе који је већ формиран, а у који ће експерте делегирати, између осталих, Министарство унутрашњих послова, Народна банка Србије и Агенција за борбу против корупције.
Правна лица која не доставе тражене податке посебној јединици Пореске управе, могу бити санкционисана од 100.000 до два милиона динара, а физичким лицима која не чувају као професионалну тајну податке до којих су дошла у поступку утврђивања имовине и посебног пореза, прети казна од 50.000 до 150.000 динара.
У Министарству правде су за Вечерње новости казали да очекују да ће сви органи укључени у спровођење тог закона бити спремни за његову “потпуну и доследну примену у складу с роковима”.
На удару тог закона биће они за које се посумња или утврди да, за највише три узастопне календарске године, имају разлику већу од 150.000 евра између увећања имовине и пријављењих прихода.
Ко ће бити провераван, биће утврђено годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе на основу анализе ризика, или по пријави грађана или неке институције.
Законом је предвиђено да се пореском стопом од 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина која представља разлику између пријављених прихода и увећане имовине чије порекло то лице не може да докаже.
Војислав Милованчевић Нова