Политички притисак на правосуђе и тужилаштво у Србији и даље је на високом нивоу, наводи се у извештају Европске комисије о владавини права у ком се изражава забринутост за безбедност новинара у Србији, као и сумња у независност РЕМ-а и јавних сервиса.
У извештају се подсећа да српски правосудни систем последњих година пролази кроз суштинску реформу. Имплементација уставне реформе за јачање независности правосуђа је, како наводи ЕК, у току, а требао би да уследе измене закони за њено спровођење.
Како преноси Н1, у извештају се констатује и да је политички притисак на правосуђе и тужилаштво у Србији и даље на високом нивоу.
Додаје се и да у Србији још увек не постији свеобухватан систем управљања судовима који повезује предмете преко судова и тужилаштава. Констатује се и позитиван тренд када је реч о ефикасности у парничним, привредним и кривичним предметима , док постоје озбиљни изазови када је реч о управним предметима и уставним жалбама.
ЕК подсећа и да је Србија усвојила Националну стратегију за борбу против корупције за период 2023-2028, али да је пратећи Акциони план још увек на чекању.
Србија, како се наводи, има правни оквир за борбу против корупције, али недостаци постоје у пракси. ЕК поручује да је потребно успостављање чврсте евиденције о истрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима корупције на високом нивоу. Тужилаштво за организовани криминал и даље нема довољно особља и постоји ризик од политички мотивисаног мешања у истраге о корупцији на високом нивоу, упозорава се у извештају ЕК.
Недостаци постоје и када је реч о имовинским картама функционера и финансирању политичких партија. Уредба о лобирању је ограничена по обиму, а српско законодавство о заштита узбуњивача још увек није усклађено са правним тековинама ЕУ.
ЕК истиче и да су јавне набавке у Србији област високог ризика од корупције, посебно у погледу неколико случајева који су изузети из Закона о јавним набавкама.
Независност РЕМ-а доведена у питање, забринутост за безбедност новинара
У извештају ЕК се подсећа да су медијски закони измењени 2023. како би се ускладили са правним тековинама ЕУ и европским стандардима. Међутим, потребне су даље измене за пуну усклађеност, истичу из ЕК.
Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), како се наводи, не испуњава у потпуности свој мандат заштите медијског плурализма и професионалних стандарда, а постоји и озбиљна забринутост у погледу независности тог тела.
Подсећа се и да Савет за штампу, као саморегулаторно тело, прати поштовање Новинарског кодекса у штампаним медијима у Србији. Мере у вези са транспарентношћу власничке структуре у медијима и оглашавањем из државним ресурсима, које су предложене у Медијској стратегији, тек треба да се у потпуности имплементирају, подсећа ЕК. Имајући у виду притужбе о пристрасности јавних сервиса, требало би решити питања њихове уређивачке аутномије и плурализма, поручује се у извештају.
Истиче се и како се новинари у Србији и даље суочавају са честим одбијањем институција и функционера да обелодане информације од јавног значаја или од њих уопште не добијају одговоре. Безбедност новинара у Србији је, како се додаје, и даље је извор забринутости како расту притисци на њих злоупотребом подношења тужби пред судовима.
Ограничења у раду српског парламента
ЕК се у извештају осврће и на рад српског парламента, посебну истичући његова ограничења када је реч о ефикасности, аутономији, транспарентности, доношењу закона и надзору извршне власти.
У извештају се наводи како је потебно даље јачање јавних расправа у Србији. Подсећа се да су четири места у Уставном суду и даље упражњена, као и да постоје три независна тела која штите основна права (Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереник за заштиту равноправности), али се њихове препоруке не испуњавају увек. Додаје се и како организацијама цивилног друштва недостаје окружење које омогуц́ава њихово оснивање, рад и финансирање.
Brnabić, Vučić i Vučićević Foto:TANJUG/ MARKO ĐOKOVIĆ
