Од понедељка, 16. септембра, почела је примена Закона о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 76/2023). Примена овог закона који је усвојен прошле јесени уз подршку Међународног монетарног фонда – ММФ, требало би да доведе до претварања јавних предузећа у власништву Републике Србије у друштва капитала, тј. акционарска друштва – АД, и друштва са ограниченом одговорношћу – ДОО, која би у почетку остала у јавном власништву.
И док је наводна идеја законодавца и ММФ економски ефикасније управљање привредним системима у власништву државе, или у преводу смањивање губитака јавног сектора, дотле Закон предвиђа решења која не мењају узрок проблема лошег рада јавних предузећа, будућих АД или ДОО. Непромењена суштина проблема је у томе да ће и по новом закону управу ових предузећа бирати Влада Србије. Дакле управљање ће и даље бити у рукама политичара чије су странке формирале Владу, којом командује СНС и њени коалициони партнери, пре свих СПС.
Последица решења које доноси поменути Закон је својеврсни парадокс. Корпоративизација чији би циљ требало да буде већа независност предузећа од извршне власти, омогућиће да партијска врхушка СНС још директније утиче на пословну политику досадашњих јавних предузећа, јер ће она преласком у друштва капитала имати мању обавезу јавности у раду и избору органа управе. Њихове извештаје о пословању неће разматрати Скупштина Републике Србије, него интерне скупштине будућих АД и ДОО. Посебан ризик везан је за примену прописа о спречавању корупције, чије неправилно тумачење и примена ће омогућити да директори највећих привредних субјеката у државном власништву немају статус јавних функционера и обавезу достављања података о имовини и приходима.
Међутим, колико год да је таква нетранспарентност проблем у најави, још је већи проблем у томе што ће будућа АД и ДОО у перпспективи моћи да се докапитализују приватним капиталом који ће се извесно појавити тамо где буде имао интереса. У неким досадашњим јавним предузећима, а сутрашњим АД и ДОО приватни капитал ће после неког времена врло вероватно постати већински и тако неки кључни јавни систреми могу постати већински приватни. Сутра електране и национални паркови могу бити приватно власништво. Неко ће рећи па шта, па зар то није тржишна утакмица. Није, јер је Србија данас дубоко корумпирана земља и у овом моменту она представља резервоар сумњивог капитала не само из регије, или ЕУ, него и много шире, и ту услова за слободну тржишну конкуренцију нема.
Србија центар тражи да се, пре него што настану негативне последице примене Закона о управљању привредним друштвима, овај закон врати у Скупштину Србије на даљу расправу и дораду. Пре него што своје кључне јавне системе изложи тржишној утакмици, Србија прво мора да буде ефикасна правна држава која сузбија криминал и корупцију, држава која зауставља и санкционише токове новца из црних зона пословања, која је способна да дефинише и спроводи друштвене приоритете у раду јавних предузећа и не дозвољава да се национални ресурси багателишу и распродају сумњивим инвеститорима.
