У Скупштини Србије 2023. годину обележило је одсуство дијалога, бројне увреде, перформанси, блокаде рада и на крају скраћивање мандата и превремени избори, а састав нове не обећава да ће бити другачије.
У прошлој години уз бројне препреке усвојена су 162 закона и уговора, посланици су одржали четири седнице у редовним заседањима, пет ванредних седница и једну посебну на којој је тама био дијалог Београда и Приштине.
Последњи дан рада био је 28. октобар, након чега су расписани ванредни парламентарни избори.
У ишчекивању четрнаестог скупштинског сазива који би требало да буде конституисан до краја јануара, упоредили смо ко ће у 2024. години бити у бољем, ко у лошијем положају, а ко је нестао са парламентарне сцене.
Према прелиминарним резултатима, у Скупштину Србије улазе посланици са десет изборних листа, од укупно 18 које су учестовале на парламентарним изборима.
Највише гласова освојила је листа „Александар Вучић- Србија не сме да стане“ и њу ће представљати чак 127 народних посланика, док је у прошлом сазиву листу сличног имена представљало 120 посланика.
Друга по снази биће листа „Србија против насиља“ са 65 мандата колико су освојиле проевропске странке уједињено, што је педесет одсто више него прошле године када је листа коју је предводила Мариника Тепић имала 38, а листа Небојше Зеленовића 13 мандата.
Мање посланика него раније имаће социјалисти и Јединствена Србије који су са пређашњих 31 пали на 18 мандата, а благи пад забележио је и Милош Јовановић чија је коалиција Нада имала 15, док ће је сада представљати 13 посланика.
Изненађење избора свакако су нови посланици листе „Ми- Глас из народа“ контроверзног доктора Бранимира Несторовића коју ће такође заступати 13 представника.
Ако се потврде прелиминарни резултати у скупштину улази и пет мањинских листа.
Савез војвођанских Мађара имаће шесторо представника, листа чији је носилац Странка правде и помирења троје, СДА Санџака двоје, листа „Политичка борба Албанаца се наставља“ такође двоје, док ће једног представика имати и мало позната Руска странка.
То би значило да ће нова скупштина имати једног представника мањина више него у претходном сазиву.
Велика промена у односу на прошлу годину претрпеле су такозване „државотворне странке“, пре свега Двери и Заветници који су у прошлом сазиву и поред неких напуштања имали појединачно Двери шест, а Заветници осам мандата, а сада у коалицији нису прешли цензус од три посто.
У скупштини више неће бити ни посланика Народне странке Вука Јеремића чији је посланички клуб прошле године и након поделе чинило осморо посланика.
Nova.rs/Nemanja Jovanović
