У трци за парламентарне изборе, сценарио са највећом могућом излазношћу од око 60 одсто, могао би да пребаци већи број странака око цензуса и смањи убедљивост резултата Српске напредне странке испод 50 одсто, док је на председничким изборима добар резултат Вучића скоро па известан, а на београдским изборима могла би да се води најнапетија борба и опозиција у одређеним комбинаторикама има наде да освоји власт, показују резултати истраживања јавног мњења спроведеног кроз пројекат „Шта Србија мисли“.
Предизборно истраживање спроведено у оквиру пројекта „Шта Србија мисли“, путем онлајн анкете, одрађено је у периоду од 14. до 18. марта, а испитивала се подршка грађана различитим политичким опцијама и кандидатима за парламентарне, председничке и београдске изборе.
Парламентарни избори: Већа излазност повољнија по опозицију
Представљајући резултате истраживања за парламентарне изборе, истраживач Миљан Младеновић назначио је да се у њима могу видети различите процене коначног исхода избора у три варијанте излазности, односно уколико на изборе изађу само они који су сигурни да ће гласати и који су сигурни за кога ће гласати; уколико на изборе изађу сви сигурни и сви још увек несигурни да ће гласати; као и процена минималног и максималног броја освојених гласова.
У случају да на изборе изађу сви бирачи који имају намеру да гласају или имају одређену дозу несигурности око гласања, излазност би могла доћи до око 60%, тј. око 3.900.000 људи. Оних који сигурно планирају да изађу на изборе је око 3.370.000, тј. око 52%. Остатак чине још увек колебљиви бирачи, наведено је у анализи резултата.
У овом првом, случају највише излазности, владајућа коалиција око СНС имала би нешто мање од половине гласова и лошији резултат него у случају када неопредељени и несигурни гласачи остају код куће. За опозицију, са друге стране, ово је повољнији сценарио, како показују резултати мерења.
У случају највише излазности, резултат коалиције око СНС на националном нивоу меримо на око 45%, коалициони партнери из СПС би освојили око 6%, а цензус би сигурно прешле још две листе: листа око Маринике Тепић са око 20% и коалиција зелених партија Морамо са око 6%.
У игри око цензуса је још 5 листа: коалиција НАДА са процењених 3,3%, Суверенисти са око 3,1% , Заветници са 3%, Патриотски блок са процењених 2,8% и коалиција окупљена око СДС Бориса Тадића са 2,7%.
„Понављамо, ово је процена у случају да све листе извуку на биралишта све своје потенцијалне бираче“, наводи се у анализи резултата.
У другој варијанти, када на изборе излазе само сигурни гласачи, СНС је на нешто испод 50%, њихови партнери из СПС су на око 5%, а опозиционе групације око Маринике Тепић и око Не давимо Београд могле би да освоје заједно око 25%. У том случају, улазак у парламент за листе око Бориса Тадића и листу Заветника делује готово немогуће, док би за остале листе десне орјентације остала шанса да цензус пређе највероватније једна од њих.
Председнички избори: Најбоље стоји Вучић па Понош
Што се тиче подршке кандидатима на председничким изборима, у резултатима овог истраживања такође имамо различите сценарије у завиности од излазности.
Уколико би на изборе изашли сви бирачи који су сигурни, као и они који још увек нису сигурни да ће изаћи, Александар Вучић могао би да рачуна на око 52%, а најјачи опозициони кандидат Здравко Понош на око 28%. Сви остали кандидати имали би између 2.5% и 5% подршке, осим Мише Вацића који је процењен на испод 1% подршке.
„Уколико посматрамо само сигурне гласаче, Александар Вучић би могао да освоји и преко 55%, а у том случају резултат Здравка Поноша био би нешто нижи него у првом сценарију“, наводи се у анализи.
Минимални процењени број гласова које би могао да добије Александар Вучић је око 1.9 милиона, а максимални око 2.1 милион. Поношеве бројке крећу се између нешто мање од милион гласова и 1.2 милиона гласова.
„Наше испитанике питали смо и за кога би гласали уколико дође до евентуалног другог круга председничких избора. На ово питање су прилику да одговарају имали само изјашњени у првом кругу, а резултати показују да би, када искључимо оне који не би гласали у другом кругу и који би били неважећи листићи, однос снага између Вучића и Поноша могао да буде 6:4 у корист Вучића“, стоји у објашњењу истраживача.
Београдски избори: Опозиција има шансу ако СПС не пређе цензус
У Београду је нешто напетија трка, односно веће шансе опозиције да покупи гласове, али у различитим сценаријима то и даље не делује довољно апсолутну већину. Ипак, шансе да опозиција узме парламент постоје али само уз наду да СПС не успе да пређе цензус у Београду (за шта су шансе минималне, како су нагласили истраживачи), а да то учине барем две листе од наредних: Ајмо људи, Суверенисти, Патриотски блок или НАДА.
„У тој ситуацији била би могућа промена власти у Београду“, закључује се у анализи.
А подаци показују да, у случају највеће излазности од око 915.000 гласова сигурних и несигурних бирача, коалиција око СНС на челу са Александром Шапићем освојила би 43%, док би социјалисти могли да освоје 4.5%.
Најјача опозициона групација око Владете Јанковића освојила би око 27%, а коалиција Морамо 11%.
Изнад цензуса по овој пројекцији завршили би и НАДА и коалиција око Душка Вујошевића са нешто преко 3%.
Ако се посматрају само сигурни гласачи, ситуација је повољнија за напредњаке, те би уз излазност од око 755.000 људи, они могли да освоје 46%, социјалисти и овог пута око 4.5%, НАДА 3.5%, а две највеће опозиционе групације освојиле би око 39% заједно.
Комплетно истраживање са инфографицима можете погледати на сајту пројекта „Шта Србија мисли“.
Александра Поповић Данас
