У сваки предмет Специјалног суда могу вршити увид, још у фази истраге, министри и највиши функционери државе. Сматрају да је то њихова приватна прћија и да они могу да координирају и усмеравају у ком правцу могу да се воде истраге. Зато се скоро нико не процесуира ко је из власти.
Грађанима је, данас, правосуђе последња нада насупрот анархији, каже за НИН адвокат Боривоје Боровић. Очекују да ће се неко из правосуђа издићи и бавити Уставом и законима. Међутим, правосуђе је потпуно разваљено. Судије су под контролом извршне власти. Са друге стране, тужилаштво је на срамном нивоу. Пре свега Републичко тужилаштво које служи као сервис актуелном режиму. Оно је стражарница власти, тужиоци ослушкују шта ће неко из Владе или председник Србије рећи, па да реагују, резигнирано на почетку разговора оцењује овај познати адвокат који се већ деценијама кроз свој рад суочава са злоупотребама у правосуђу.
Једини кандидат за председника Врховног касационог суда била је Јасмина Васовић, а једини кандидат за главног тужиоца Загорка Доловац? Шта њих препоручује за та висока звања?
Сви људи од интегритета су се изјаснили о раду Загорке Доловац. Њено понашање је срамно, она нема никакав ауторитет и поступа противзаконито. Много пријава смо поднели републичком тужиоцу и никакве реакције није било. Мислим да ће доћи време да она због нечињења кривично одговара. Јер ако се њена радња своди на нечињење то је вид корупције. Корупција се на разне начине осликава. Не мора директно да буде дат новац, али привилегије су очигледне.
Вишим тужилаштвом у Београду руководи Ненад Стефановић. Видимо необичне реакције тог тужилаштва, позива да се саслуша инспектор Миленковић за Јовањицу…
За вршиоца дужности постављен је човек од поверења. То је зато што је у преломним политичким догађањима важно имати човека који се неће бавити својим послом. Сваки тужилац добија дневну штампу и дужан је, када уочи да се дешава или припрема неко кривично дело, да реагује. Не треба нико да пише кривичну пријаву већ према закону они морају да реагују. Ево тренутно имате преко Пинка најаву линча, затим навођења криминалних активности једне особе и с друге стране да та особа наводи криминалне активности власника ове телевизије. То је довољан основ да тужилаштво покрене поступак и против једног и против другог. Међутим, ништа се не дешава. Бранио сам као први адвокат Славка Ћурувију у време кад су новинари по Закону о информисању из 1998. морали да доказују своју невиност у року од 24 сата. Ћурувија је тада циљано осуђен по пријави Милована Бојића и то на пет месеци затвора. Након тога је убијен. Постоји и сада тај комплот политичке власти и правосуђа које чека налог да би некоме изрекло санкцију. Ћурувију је онда прогонила тајна служба и убила. Не заборавимо да је тужилаштво немо посматрало период када су вршени политички атентати. Тек када је убијен премијер, реаговали су силом прилика.
Зашто Адвокатска комора није показала веће интересовање да се расветли убиство вашег колеге Мише Огњановића, да се открије зашто је праћен у време атентата?
Миша Огњановић се, по свим мојим сазнањима, није огрешио о етички кодекс и не верујем да је сарађивао са било којом криминалном групом. И у овом случају доста ствари је спиновано. Упозоравао сам га да му се можда спрема хапшење. Знали смо да смо на мерама, да смо праћени и прислушкивани, али он није придавао значај томе. Тада је Дијана Хркаловић радила и врх власти је једну криминалну групу прихватио као пријатељску. Чули смо јасно тада председника Србије да су неки људи из тајних служби пратили и прислушкивали Огњановића и те доказе су доставили одређеним криминалним групама. Рекао је – ми ћемо се тиме позабавити, биће кривично гоњени и врло брзо ћемо решити убиство Огњановића. Ништа се није десило. Фрапантно је да су те службе достављале документацију ненадлежним људима, и контаминирали доказе. Видимо да у сваки предмет Специјалног суда могу вршити увид, још у фази истраге, министри и највиши функционери државе. Сматрају да је то њихова приватна прћија и да они могу да координирају и усмеравају у ком правцу могу да се воде истраге. Зато се скоро нико не процесуира ко је из власти.
А зашто адвокати ћуте?
Адвокатура није урадила ништа за Мишу Огњановића. За председнике коморе бирају људе, барем у Београду, по вољи СНС-а. Председник коморе ћути уместо да реагује на негативне појаве у друштву и правосуђу. Тражио сам да адвокатура штрајкује док се не реши убиство Огњановића. Један дан на срамоту адвокатуре је трајао штрајк. И та институција је заробљена.
Адвокатура је некада пружала отпор. Зашто је сада тако како тврдите?
У управне одборе су поставили људе једном машинеријом чланства СНС-а. Тако да нас неколико адвоката реагује, не у име коморе, него у име људских права. Изабрани су људи у управе при заласку каријере који од тога имају велику материјалну корист. Власт је видела на баналном питању о порезима снагу адвокатуре која се противила. И онда су почели да је руше и да убацују своје људе.
Неки адвокати из управе су заступници јавних предузећа?
Ево вам пример: отац познатог политичара је одлазио у банке и представљао се као адвокат Владе Србије. Из страха су му давали паушалне уговоре на око 20.000 евра месечно.
Ваш колега Владимир Ђукановић је адвокат у најважнијим предметима?
Што се тиче Ђукановића, ради се о једној необичној појави. Он је млад адвокат и није по квалитету и стручности послат да брани оне које брани, већ због политичке припадности. Формално ми је колега и нећу га нападати. Он се појављује у сваком за власт непријатном предмету. Проблем је у судијама и тужиоцима, а не у Ђукановићу. Па у једном предмету су пустили тројицу оптужених за тешко убиство да се бране са слободе. Има једна екипа СНС- адвоката, чија имена нећу рећи, која јавно мешетари у правосуђу, укида притворе, намешта доказе… Сви о томе ћуте у правосуђу.
Представници власти често коментаришу истраге и судске поступке, а посебно председник Србије и СНС-а. У неким предметима, као на пример Крушик, Јовањица, говоре ко јесте и ко није крив. Како то видите?
Баш тог дана, када је председник изјавио да не треба продужавати притвор Предрагу Колувији (првооптужени за Јовањицу), правосуђе је доживело коначни слом. скандалозно је да неко препоручује и да се након тога стварно деси да оптужени за тешка кривична дела добије кућни притвор, као и да постоји сумња да су људи из Владе учествовали у тим радњама, а да су комплекс штитили припадници МУП, БИА и тајне војне службе. Тужилаштво није могло да спречи и да у предмету Беливук фотографије које су докази заврше у рукама председника и министра полиције и да они то приказују и коментаришу у медијима. То је урађено пре него што су изведене као докази, тако су контаминирани ти докази. Бахатост нема више мере.
Тако су коментарисали и видео-запис убиства на шинама (убиство Властимира Милошевића) и да је наводно у томе на одређени начин учествовала државна секретарка Хркаловић. Имам утисак да је министар полиције Небојша Стефановић имао мањи увид у предмете него неки други, као државни секретари. Закључио сам да је он дао одобрење да се хапсе у предмету Јовањица и да је зато упао у немилост. Познати клијенти су ми својевремено говорили да су у затвор код њих долазили Хркаловићева и људи из МУП-а да их убеђују да терете сада убијеног Јована Вукотића. Јасно је да су људи из криминалних кругова ступили у контакт са некима из врха МУП-а. Када све то видите, ухвати вас паника у којој је фази држава, да људи из подземља могу да контролишу
МУП. Некада су те групе биле под контролом МУП-а. Данас имамо случај да политичари у дослуху са криминалним групама контролишу и МУП и у извесној мери тајне службе. Знам да су људи у тим службама очајни што им предмете гурају у фиоке.
Како објашњавате то да се на саслушање зове инспектор који је открио Јовањицу, Слободан Миленковић, а не главни координатор Жандармерије Ненад Вучковић који је комуницирао са Беливуком?
Из медија сам обавештен о активностима Вучковића са људима из власти. То је разлог зашто не могу да дозволе да да исказ, јер му се може омаћи да нешто помене што није под контролом. Нећу заборавити да је Миленковић злоупотребљен да каже да браћа Вучић немају никакве везе са Јовањицом, а сам зна да није тако.
У предмету када је Андреј Вучић тужио Микија Алексића кога сам бранио, узалуд смо доставили доказе. Млади судија није хтео да донесе закониту одлуку. И тужилаштво је као сервис послужило подносиоцу тужбе јер су у рекордном року доставили наводни извештај да нема комуникације између браће Вучић и Колувије. Међутим, доставили смо и део оптужног акта против Колувије где пише да нису могли да отворе његов телефон блекбери.
Значи, постоји сумња да је у том телефону можда та комуникација. То значи и да вештачење није обављено на ваљан начин. У самој судници сам питао приватног тужиоца (Андреја Вучића) да ли га је ико икада питао у полицији о комуникацији са Колувијом и да ли су му вештачили телефоне? Он је одговорио: Не. Колувија је водан у међународним делегацијама, а ми смо доставили фотографију на којој се види да је присуствовао одборима СНС-а. Био је важан за Војводину и ми смо очигледно ударили у осиње гнездо. Систем се разоткрио и када је министар здравља Златибор Лончар предложио легализацију марихуане, чиме би поступак био решен. Пошто им је то био сувише велики залогај, решили су да Колувија иде у кућни притвор и да ћути. Када људи остану у притвору некад почну да говоре да би спасили себе.
Вучић је прво изнео оптужбе да је прислушкиван и још нема резултата. Како ви то видите?
Мислим да су тако спречене неке истраге, јер је јавно обзнанио резултате да су неки људи прислушкивани по одобрењу суда. То више не може да се користи као доказ. Не знамо против кога је вођена истрага и ко је због тога прислушкиван. То је тајна.
Како видите борбу против организованог криминала и корупције у Србији?
Постоји сумња да иза неких пројеката, као Београд на води, стоје озбиљна кривична дела. Добијам информације од својих клијената да некад станове тамо купују присилно, а некад добровољно и да нису дужни да објашњавају порекло новца. Треба испитати да ли се ту ради о великом прању новца. На пример, у случају Јат технике браним човека који је изнео све неправилности, па га сада кривично гоне. На основу његових извештаја неки авиони су приземљени јер нису били за лет.
У овој земљи се много гради, а има и много криминалних група које тргују дрогом. Нико ту није испитао траг новца. Бусају се да ће примењивати закон о пореклу имовине. Испитиваће академике, а не оне који имају комплексе зграда. Неће да испитују јер су из власти сувласници са својим тајкунима. Домаћа градња је уништена и ми смо неми посматрачи. Демократска Србија из 90-их је поражена. Али баш због тих привилегија и жеље за још већом моћи, ова власт ће појести сама себе. И тако ће доћи до слома владавине Александра Вучића. Онда ће се донети закони о борби против високе корупције, што значи да ће на оптуженичке клупе седати истовремено политичари, полицајци, судије и људи из подземља. Јер, подземље које врши највећа кривична дела, а то се дешавало и 90-их година, има полицијску заштиту. У сва таква дела у последње време умешани су функционери МУП-а, БИА и тајне војне службе.
Сада је и као доказ изведена комуникација Вучковића и Беливука. Зашто је полиција идентификовала само Дијану Хркаловић, а није министра, Небојшу, шефа, Андреја, и главног шефа. Да ли претпостављате ко је главни шеф?
Ником није стало да се утврди ко је. И треба да се руга Дијана Хркаловић људима из правосуђа, да гостује на телевизијама, кад они ћуте.
Били сте у експертском тиму СПО-а за откривање убица на Ибарској магистрали. Како видите поступање државе Србије и њених институција поводом такође политичког убиства Оливера Ивановића?
У свим атентатима – Ибарска, Будва, Стамболић и на крају премијер Ђинђић, стоји тајна служба. То потврђују правоснажне судске пресуде. Те службе без закона прислушкују и прате. Такав материјал држе у неким кабинетима министара или га униште. Сигуран сам да у БИА постоје ти материјали о нелегалним праћењима и прислушкивањима новинара, адвоката, судија и разних политичара. То представља огледало оне власти из 90-их, а сада имамо наставак под овим режимом. А Оливер је сметао као човек који није хтео да подлегне притиску да буде у истој колони на Косову. Филмом на Пинку се стварала слика о политичком противнику као издајнику и албанском лобисти. Онда је отворен пут код лаичке јавности да се неко такав склони. Људи из власти су покушали медијски да воде тај поступак. Тако су осумњиченог
Милана Радоичића довели на полиграф. Прво је Марко Ђурић објавио српској јавности да је Радоичић невин. То са полиграфом је узело маха. Није било могуће да допре глас до лаичке јавности да полиграф није никакав доказ. Власт је манипулисала и Радоичић је узет у директну заштиту. Морао је да се испита, а уместо тога појављивао са на конференцијама поред председника. Употребљен је и као латентна претња да се може појавити на Косову. Оливер Ивановић је био човек који смета. Данас се користе телевизије са националном покривеношћу да се линчују политички противници без икаквих последица. Тужиоци имају налог да на то не реагују, а судије су такође под притиском када се покрену приватне тужбе. То је елдорадо за политичке хохштаплере.
Изјавили сте да данас постоје наследници Беливукове групе и да власт показује склоност ка парамилитарним организацијама. Где то видите?
Па припадници Беливукове групе су на инаугурацији председника хапсили и новинаре. Сигуран сам када су они ухапшени да их је неко наследио. Постоје људи који упадају у куће, хапсе у аутобусима. Без подршке власти не би могли да раде. Има велики број таквих група. У сваком месту локални моћник има своју криминалну групу. Видимо их на снимцима када се одржавају скупови. Никада више људи нисам видео из криминалног миљеа. У врху власти мисле да је Србија стадион на коме навијачке групе имају најважнију улогу и тај манир преносе у политички живот. Навијачке групе тетоше и дозвољавају им да чине озбиљна кривична дела.
Није ли у време Милошевића мафија била под контролом власти и чак су је користили према пресудама и за политичка убиства? Како је сада?
Да, користили су мафију. Што се тиче класичних криминалних група, биле су под контролом. Данас велики број криминалних група има дозволу да ради шта хоће. Па погледајмо Беливукову групу. У том предмету смо имали доказе да је полиција пратила људе које су они побили. Праћење иде до куће у Ритопеку. Више је него очигледно да су они били у дубоком контакту са влашћу.
Заступали сте Марију Лукић из Бруса. Да ли је та пресуда изазвала неке промене у друштву?
Ипак је направљен неки ефекат. Када ме је ангажовала, разговарао сам са председником суда који је био и судећи судија. Хтео је да ме превари, да затвори поступак. Сазнао сам и преко Марије да га је Јутка задужио да води тај предмет. Нисам му дозволио да крши закон. Предлагао сам сведоке, као и велики број доказа које је морао да изведе, па је невољно због одласка у пензију предао предмет другом судији, а затим је поступак измештен из Бруса. Јутка је давао несмотрене изјаве, па су га отписали, иако је за људе из власти давао дозволе за градњу на Копаонику као да је његова прћија. Невољно су га се отарасили. Послали су Војислава Шешеља у судницу. Отерао сам га у публику, тако што сам судији указао да не може да седи поред браниоца јер у нашем закону не постоји институт правног саветника одбране, како се представио, а и што је Шешељ морао знати као доктор правних наука. Били су притиснути силом доказа. Тај судија који је пресудио је заменик председника Удружења судија и тужилаца Србије, које је направљено да парира легалним удружењима судија и тужилаца. Видите како се не одричу Драгољуба Симоновића који је био локални шериф у Гроцкој. Јасан је систем владања. Поука је да се треба борити. Угрожени морају да ангажују стручне адвокате који ће их и у јавности заступати, а не особе блиске властима које се представљају као адвокати.
