У суботу је на званичном Инстаграм налогу председника „Будућност Србије“ објављено неколико Вучићевих фотографија из Бачке на којима он стоји у дворишту, поред стола прекриваног чварцима, уз текст: „Чварке обожавам. Уживам у гостопримству породице Радић, овде на северу Бачке. Србија је најлепша земља!“
Касније истога дана, председник је обишао раднике у трећој смени и радове на изградњи нове ковид болнице у Војном комплексу „Земун економија“. На већини фотографија из тог обиласка носио је маску, али на једној је приказан како држи маску у руци, а не на лицу, иако се налазио у затвореном простору.
Упитан како коментарише то што председник државе обилази различите крајеве Србије и током најжешћег „удара“ пандемије, Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, каже за Данас: „Председник води непрекидну кампању од 2012. године“.
– Све што уради или не уради у вези је са рејтингом који мери непрекидно. Наравно, при том користи све јавне ресурсе као своје личне, али то и јесте суштина заробљене државе. Пандемија га сигурно неће спречити у томе, пошто је кампања апсолутни приоритет – сматра Поповић.
Говорећи на исту тему, Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке, наводи за наш лист: „Александар Вучић је у перманентној кампањи. Често је без маске, ови његови се сви поразбољевали, а њему ништа. И то је део пропагандног имиџа о несаломивости“.
– Постоји, наравно, и начин да се буде отпоран, а он се зове хиперимуни гамаглобулин. Прича се у лекарским круговима да је председник добио ту заштиту. Та ињекција није за обичне смртнике. Зато може без веће бојазни у кампању – констатује Рашковић Ивић.
Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана, поручује да је време пандемије било велика шанса за Вучића да своју популарност искористи за племениту сврху, али да је очигледно да он нема такве амбиције.
Према његовим речима, уместо да као председник својим понашањем да пример свим грађанима како треба да се понашају у време кризе, он се јуначи тако што једини не носи маску, отвара тржне центре, а онда виче на грађане и плаши их да ће нам гробља бити мала.
– Наравно да је и то јуначење чиста глума, о чему говори и његово признање да се тестирао 34 пута. Србији је потребна одговорна власт која води рачуна о јавном здрављу, а не о слици сопствене недодирљивости. Власт којој је приоритет да људи буду здрави и која не дугује нити се плаши квази бизнисмена чији ноћни клубови не поштују ниједну од прописаних мера, док се надлежни органи уместо са њима обрачунавају са грађанима који усликају министре без маске – истиче Грбовић.
Лидер Грађанског демократског форума Зоран Вулетић оцењује да неформални излети председника Вучића имају манипулативну функцију у јавности, те да он жели да се представи као човек који разуме домаћинске обичаје људи у Србији и тиме се прецизно обраћа свом бирачком телу.
– Са друге стране, скреће пажњу критичке јавности са битних питања за друштво и ми сада коментаришемо његову посету свињокољу у Бачкој, уместо да анализирамо прошлонедељну посету Црној Гори. Кршећи сва правила у међународним односима, отишао је на сахрану Амфилохија која је била политички догађај. Тада је демонстрирао да не признаје Црну Гору и показао да је он стварни лидер Демократског фронта. У свом маниру је додатно допринео кварењу односа две државе и продубио постојеће поделе у Црној Гори – указује Вулетић.
Он додаје да би било боље да се анализира Вучићева неспособност у решавању најбитнијих проблема.
– Он располаже огромном подршком у парламенту и јавности која му даје шансу да се сврста у државнике. Међутим, Вучић нема храбрости да се суочи са сопственом промашеном политиком деведесетих и да решава наслеђене проблеме: проблем Косова, имплементације бриселског споразума, односа са БИХ и Хрватском. То би убрзало ЕУ интеграције. Уместо свега тога ми добијамо објашњење од комплетног политичког естаблишмента да нам ЕУ отима територију у замену за чланство. Могу да замислим само како би изгледала Србија данас да је покојни премијер Ђинђић располагао таквом подршком 2001/02. године. Одавно бисмо били чланица ЕУ – закључује Вулетић.
М. Стојановић – М. Д. Миљковић Данас
