Nikola Selaković odlazi iz vlade, umesto njega na čelo ministarstva pravde stiže Miroljub Tomić, aktuelni zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, saznaje Uzbuna.
Najava Selakovićeve smene izazvala je paniku u vrhu Srpske napredne stranke. Ovom odlukom Vučić je pokazao spremnost da otkači i najlojalnije saradnike. Selaković je bespogovorno obavljao prljave poslove, zloupotrebom službenog položaja izvršavao krivična dela, pretvorivši pravosudni sistem u servis Vučićeve familije. Na Vučićev mig Selaković je predvodio hajku na tada nepodobnog tajkuna Miroslava Miškovića, vršio je pritisak na Ustavni sud da ne reaguje na očigledno kršenje Ustava potpisivanjem Briselskog sporazuma i smanjenjem penzija. On je režirao skandalozni zakon o notarima, koji je, usled štrajka advokata, na nekoliko meseci zaustavio rad sudova. Vučić je preko Selakovića upravljao marionetama na najvišim pravosudnim funkcijama, od predsednika Kasacionog suda Dragomira Milojevića, preko predsednika beogradskog Višeg suda Aleksandra Stepanovića, pa do tužioca, pre svih Zagorke Dolovac i Miljka Radisavljevića. Pre i tokom izbora Državnog veća tužilaca i javnih tužilaca, Selaković je Dolovčevoj vrlo konkretno objasnio šta će je snaći ako ne bude pokorna: „Ako ne umukneš, plivaćeš Dunavom“. Umukla je. To radi i Radisavljević, koji je, po ličnom Vučićevom nalogu, montirao istrage i optužnice u slučaju Miškovića i ubistva Slavka Ćuruvije. Pod pritiscima, Radisavljević je jedva dočekao da ga na mestu tužioca za organizovani kriminal nasledi čačanski advokat Mladen Nenadić. Selaković je rukovodio sudskim postupcima u aferama u kojima je glavni junak bio bata Andrej Vučić, zaštitom od odgovornosti za pranje para preko firme „Asomakum“ i progonom pripadnika Žandarmerije koji su ga pendrecima odvikavali od vandalizma. Za Selakovićevog mandata na najbrutalniji način prekršen je Ustav i niz zakona, a sve u interesu Vučićevih poslovnih partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Nemačke. Arapima je poklonjeno 90 hektara u centru glavnog grada za potempkinovski projekat „Beograd na vodi“, a Nemci su izmenom Zakona o državnom zemljištu dobili mogućnost da po mizernim cenama kupe najplodnije vojvođanske oranice i ugroze egzistenciju 60.000 porodica paora. Selakovićev mandat ostaće upamćen po progonu najsiromašnijih, koji se od juriša sudskih izvršitelja brane pretnjama samoubistvom, i, istovremeno, zaštiti tajkuna, koji nekažnjeno vrše utaju poreza.
Bez obzira na sve to, Vučić se odriče Selakovića. Bivši i budući premijer čak se nije potrudio da najbližim saradnicima objasni razloge za odbacivanje tako vernog sluge. Umesto konkretnih odgovora, znatiželju članova dvorske svite zadovoljavao je primitivnim štosevima: „Selaković me mnogo zadužio, smeniću ga za njegovo dobro, imaće više vremena da nađe dečka“.
Po kuloarima kruži glasina da je Selaković zadržao korektan odnos prema Oliveru Antiću i posle njegovog napuštanja stranke. Izgleda da je BIA presrela neki njihov razgovor u kome je ministar pravde kritikovao Vučića. S obzirom da je poznato koliko je Vučić paranoičan, sasvim je moguće da je to bilo dovoljno da Selaković padne u nemilost.
Trenutni favorit u borbi za funkciju ministra pravde je Miroljub Tomić. Bivši predsednik Okružnog suda u Kragujevcu pažnju javnosti privukao je posle objavljivanja vesti o tome kako je brutalno pretukao svoju suprugu, koja je jedva izvukla živu glavu. Sklonost ka prebijanju žena nije jedina Tomićeva sličnost s Vučićem. I on u medije plasira bajke o nezavisnosti sudstva i proveri kvaliteta rada sudija, a blisko sarađuje s opskurnim tipovima kao što je Ivan Jovičić, njegov kolega iz VSS.
