Да је жив, данас би некадашњи председник Србије и СР Југославије напунио 74 године.
Ове године Слобиног рођендана сетило се само неколико функционера локалног СПС-а, предвођени председником Слободаном Јовићем, који су на његов гроб положили цвеће. Од звучних имена СПС-а, осим још увек потпредседника те партије и бившег министра Милутина Мркоњића, нико није био.
Од њиховог председника Ивице Дачића није се то ни очекивало, јер он у таквим ситуацијама никада није долазио, али од осталих социјалиста који се још увек куну у његов лик и дело, јесте. Чак се нико из удружења Слобода није сетио Милошевићевог рођендан. Ни први човек Покрета социјалиста, садашњи Министар у Вучићевој Влади, Александар Вулин, који је до сада био редован у таквим приликама, није дошао да обележи рођендан некадашњег председника.
Некада, приликом обележавање рођендана бившег председника Србије и СПС-а долазило је неколико стотина његових присталица, док осим горе поменутих, данас никога није било. На Милошевићевом гробу нашла су се само два венца. Један од Главног одбора СПС-а и један који је потписан са Мира, Марија и Марко.
Мркоњић је у свом стилу поновио да неће одустати од тога да се члановима Милошевићеве породице омогући повратак у земљу, али и да се издејствује премештај Милошевићевих посмртних остатака на прикладније место.
– Држава је правила велики проблем и још увек то ради због тога што не поштује традицију. Све док имам снаге, борићу се за то да се он измести одавде. Не мора у Алеју великана, али да се промени однос према њему и да се поступа као према сваком важном државнику. Осим тога, за мене је много важније да се породица врати, да се обезбеде услови да могу нормално да живе овде, поред свог оца и супруга, истакао је Мркоњић и додао да неће да коментарише поступке у земљи против чланова Милошевићеве породице и да има своје мишљење, као и да то неће сада да политизира.
На питање зашто је он једини од функционера СПС-а дошао на Милошевићев гроб, Мркоњић је рекао да, колико зна, сви ранији Милошевићеви сарадници који су у Влади Србије имају данас радне обавезе.
„Сви су на задацима, колико ја знам. У крајњој линији ја сам једна личност, нисам двострука. То се нове генерације тако деле. Ја сам човек, Милутин Мркоњић који долази да обиђе гроб. Ту сам на свим функцијама које имам. Ако они не осећају обавезу, то је њихова ствар“, закључио је он.
