Другог дана расправе о изменама Закона о пољопривредном земљишту, посланици владајуће коалиције оценили су да се предложеним решњима штите национални интереси, али и испуњавају међународне обавезе из ССП-а, док је већина опозиције и данас критиковала предложена решења.
Недимовић је поновио да су измене закона предложене како би се поправиле ствари које су лоше из различитих разлога, а које су утврђене Споразумом о стабилизацији и придруживању.
„Поправљамо на тај начин што покушавамо да утврдимо посебне услове под којима физичка лица држављани из земаља ЕУ могу да стекну право својине над пољопривредним земљиштем. Поправљамо оне ствари које су предвиделе либерализацију промета пољопривредног земљишта“, рекао је министар пољопривреде.
У расправи, већина посланика опозиције је најавила да ће гласати против предложених измена закона, док је ЛСВ поздравила предложена решења.
Посланици ће у понедељак наставити седницу разматрањем 47 амандмана који су поднети на измене закона, а на крају расправе министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је да ће неке амандмане прихватити јер, оцењује, „добро усмеравају закон“.
Недимовић је захвалио свим посланицима који су подржали измене закона, као и онима који нису благонаклоно гледали на предложене одредбе, али су учествовали у расправи и дали допринос.
„Не могу то исто да кажем за оне који дођу на два минута, кажу шта имају и оду из сале“, додао је министар.
Навео је да Србија мора да поштује своје обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), „јер би у супротном личила на банана-државу“.
„Поступак давања у закуп државног пољопривредног земљишта страним и домаћим инвеститорима је потпуно транспарентан, и у њему нема директног погађања нити преговарања“, поручио је Недимовић.
Поводом критика опозиције да власт подстиче своје стране пријатеље да долазе у Србију, министар пољопривреде је навео да сви имају исти третман, укључујући и немачку компанију за прераду меса „Тенис“.
Истиче да у поступку давања пољопривредног земљишта у закуп инвеститорима није било никаквих преговарања, договорања, непосредних погађања нити спиновања.
Поводом тврдњи посланице ДС-а Александре Јерков да се хиљаде хектара земљишта додељује странцима, којима и даље предложене измене Закона о пољопривредном земљишту не забрањује да региструју и купе фирме у Србији и на тај начин дођу до најбољег земљишта, Недимовић каже да је у случају „Тениса“ реч о закупу земљишта, те да је та немачка компанија само један од 219 апликаната.
„‘Тенис’, има потпуно исти статус као и остали и исте обавезе ће имати у погледу испуњавања услова везаних за животну средину и будућу радну снагу“, објаснио је министар.
Наводи да ће све бити презентовано на транспарентан начин.
„За вашу информацију, није само Зрењанин, одобрена је и Кикинда и има још три апликације које су у поступку разматрања. Све ће бити презентовано на транспарентан начин и представљено Одбору за пољопривреду како то правила налажу“, рекао је Недимовић.
Претходно је посланица СРС-а Вјерица Радета рекла да ће од 1. септембра почети распродаја најплодније српске земље странцима, те да предложени закон то легализује.
Радета је навела да „министар изгледа није прочитао цео закон или га није разумео, када тврди да су законска решења у складу са Уставом“.
Наводи да излазак из ССП-а није залуђивање народа, како каже министар, већ интерес Србије јер, тврди, „губимо огромне количине новца и увозом воћа и поврћа из ЕУ без царине угрожавамо српског сељака“.
На њене наводе да је, нажалост, по ССП-у Косово држава, Недимовић каже да ћемо се борити за КиМ ако постоји и промил шансе да остане у саставу Србије.
„И када неко буде мислио да нема шансе, ми ћемо се и даље борити јер је то наша обавеза“, истакао је министар пољопривреде.
На измене Закона пољопривредном земљишту, које ће страним држављанима из земаља ЕУ ограничити куповину земљишта, поднето је укупно 47 амандмана, о којима би требало да се расправља у понедељак.
Изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту предвиђено је да грађани ЕУ који буду хтели да купе земљиште десет година морају да буду настањени у локалној самоуправи где се земљиште налази, да га најмање три године обрађују, да имају регистровано пољопривредно газдинство у активном статусу у трајању од најмање десет година непрекидно и да у својини има машине и алате за обраду земље.
Рок од десет година почиње да тече од усвајања измена и допуна тог закона.
Грађанима ЕУ биће дозвољено да купе максимално два хектара пољопривредног земљишта.
