Постати политичар или директор јавног предузећа у Србији, сигурно је најуносније занимање у нашој земљи. У трци за фотеље све су чешће зато и припадници професија које би мало ко спојио са политичком делатношћу: глумци, спортисти, новинари, певачи… Разлог су свакако изузетно висока примања.
Они, који већ годинама, а поједини и деценијама раде све да „донесу просперитет“ овој напаћеној земљи, зарађују од неколико хиљада, до неколико десетина хиљада евра месечно, не рачунајући њихове „принадлежности“. У земљи, у којој је, барем на папиру просек плате око 400 евра, бити политичар је равно остварењу сна.
Зато вас и подсећамо на нека од ранијих занимања политичара који у 2016. години „ведре и облаче“ Србијом. Било они у позицији, или опозицији, имају доста заједничких карактеристика.
Томислав Николић – Јавно комунално предузеће „Градска гробља“ Крагујевац
фото: Бета / Милан Обрадовић
Председник Србије је Техничку школу, грађевински смер, завршио је у Крагујевцу. Запослио се 1971. у Грађевинском предузећу „Жеграп“ где је радио до 1978. када прелази у фирму „22. децембар“. Био је и технички директор Комуналног предузећа у Крагујевцу. Студирао је на Правном факултету у Крагујевцу, али је студије прекинуо и запослио се. Касније је завршио Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду.
Игор Бечић – кондуктер у аутобусима „Бачкатранс“
фото: Фонет / Немања Панчић
Функцију народног посланика обавља од 1997 до данас. Радно искуство је стицао у предузећу „Бачкатранс“ у Врбасу, на позицији линијски контролор и кондуктер (1989-1990). Од 1990 до 1992. године био је у служби у Југословенској војној армији. У ЈП „Врбас“ обављао је функције комерцијалисте (1992-1993), шефа саобраћаја (1994-1996) и комерцијалног директора (1996-2012). Био је члан Надзорног одбора „Информатика“ а.д Београд, где је поднео оставку 2014. године.
Запослен је у „Србијагасу“ као саветник генералног директора.
Од 1997. године био је на функцији народног посланика, а 2014. изабран је за њеног потпредседника. Мандат му је додељен и након избора 2016. године.
Драган Шутановац – конобар у Лондону и избацивач у дискотеци у Београду
фото: Марина Лопичић / Схуттерстоцк
У званичној биографији Драгана Шутановца стоји да је у завршио основну школу и Шесту београдску гимназију у Београду, а да је дипломирао на Машинском факултету у Београду, одсек хидроенергетике. Специјализовао се је у области безбедности. Завршио је специјалне курсеве у Сједињеним Америчким Државама, а има и диплому америчко-немачког Маршал центра за безбедносне студије у Гармиш-Партенкирхену, а од 2000. године обавља низ веома озбиљних државних функција.
У интервјуима које је давао у прошлости, истицао је да је као младић радио у једном ресторану у Лондону, како би зарадио џепарац, а његови политички противници му неретко преко друштвених мрежа „пребацују“ да је радио и као избацивач у једној познатој престоничкој дискотеци, и да се убрзо након тога енормно обогатио.
Братислав Гашић – увозник кафе
Завршио је основну школу „Јован Јовановић Змај“ у Крушевцу и смер техничар за високоградњу у Образовном центру „Боса Цветић“. Економски факултет је завршио у Нишу. На питање да ли га дотичу прозивке да је био керамичар, одговорио је:
– То (керамичар) је једно часно занимање. Све је кренуло тиме што се на интернету појавила моја лажна приступница СРС, коју знам ко је фалсификовао, чији члан никада нисам био. И у којој пише да имам ССС, занимање керамичар. Погрешили су и име оца. После тога су неки опозициони лидери, велики научници, причали у Скупштини о томе и везивали се само за период од мојих 15 радних дана у државној фирми – у Трајалу. Али, нисам био керамичар, него баштован. Имао сам звање грађевински техничар.
Више од 20 година води приватно предузеће ”Сантос”, у чијем саставу функционише Телевизија ”Плус” и ”Сантос” производња чаја, нат производа и кафе. Поред тога бави се и прометом деривата и власник је две велике бензинске пумпе. Био је сувласник „Гранд кафе“, једног од највећих српских производних брендова.
Ненад Чанак – флаутиста
Ненад Чанак је рођен 02.11.1959. године у Панчеву. Завршио је Средњу музичку школу у Новом Саду, а касније дипломирао на Економском факултету у Суботици. Од 1982. до 1985. године је радио као професионални музичар (флаутиста), а потом у Нафтагасу до 1990. године. 1990. године је основао Лигу социјалдемократа Војводине.
Као организатор антиратних митинга наредне 1991. године је мобилисан. На парламентарним изборима 1997. године је изабран за посланика у Скупштини Србије. 2000.-те године је доживео саобраћајну незгоду, када је пао са мотора и задобио повреде кука и прелом бутне кости. У периоду од 2000. до 20004. године обрављао је функцију председника Скупштине Војводине. 2005. године је основао покрет 5.октобар заједно са Весном Пешић, Владаном Батићем и који је уско сарађивао са ЛДП.
На парламентарним изборима 2008. ЛСВ је био у коалицији са ЛДП-ом и освојио 4 мандата. 2002. године је објавио књигу “Као и сва равница”, по којој је снимљена серија “Сва та равница”. Разведен је и има сина.
Саша Радуловић – Одржавао нуклеарне електране
Економски консултант Саша Радуловић из Србије је отишао крајем осамдесетих година прошлог века. У његовој биографији на сајту Б92, за који пише блог, наведено је да је живео и радио у Немачкој, Канади и САД. Вратио се у Србију 2005. године, где је имао фирму и био стечајни управник неколико предузећа. Лиценцирани је стечајни управник и портфолио менаџер.
Од 1990. до 1994. године радио је у Сименсу у Немачкој и САД, на системима за надзор нуклеарних електрана у Немачкој, Русији и САД.
Од 1994. до 1996. године радио је у Торонту за Антарес-ЕДС-Амдахл као менаџер развојног тима реализационе базе података.
Од 1996. до 1998. године био је потпредседник за развој, а затим члан Управног одбора Интерпа Медицал Нетwорка, чији је производ био информациони систем за радиологију.
Радио и као финансијски експерт Републичког и Специјалног тужилаштва у области стечаја и берзе. Са тимом експерата држи курсеве за тужиоце из области привредног криминала.
