Страдали под надстрешницом су двоструко убијени – први пут због корупције и пропуста оних који се називају струком, а други пут због нереаговања тужилаштва. За дванаест дана од трагичног догађаја, тужилаштво није нашло за сходно да приведе потенцијално одговорна лица, како не би утицали на истрагу и сведоке.
У међувремену, уклањају се докази, разводњава се прича о одговорности, а могуће је да су одговорни напустили државу и сакрили се под неку безбедну надстрешницу. Јавност још увек не зна ко су поступајући тужиоци у овом случају, а Новосађанка Доловац несметано наставља свој дубок сан. Тужилаштво не предузима кривично гоњење против јавних функционера због довођења у заблуду грађана да надстрешница на новосадској железничкој станици није реконструисана, а сви докази говоре супротно. Председник Вучић, мимо својих уставних овлашћења чита стотине страница материјала из истраге, убеђујући грађане да ће утврђивање одговорности ићи тешко.
Шеф државе омета истрагу јер он није ни истражни орган ни носилац судијске функције. Републичко јавно тужилаштво треба да одговори на питање ко је доставио шефу државе документацију? Уместо у тужилачким кабинетима, о кривичној одговорности већа се на Главном одбору СНС, где се одлучује ко ће да положи жртву на олтар странке, како би се умирила јавност. Истовремено, на поменутој седници ГО, Вучић љутито подвлачи да међу њима постоје они којима је „све дато“. Ово је директно признање корупције, односно додељивања јавних ресурса одабраним појединцима. Да је Србија иоле правна држава, јавно тужилаштво би испитало ове наводе.
Будући да су тужиоци напредњачки јатаци, грађанима је већ сада јасно да кривична одговорност неће бити постигнута. Једина нада да би неко могао да сноси одговорност за рушење надстрешнице је међународна истрага. Европска унија је определила 3,8 милијарди евра за Србију, у сврху реконструкције железничке инфраструктуре. Она је финансијски помогла и израду пројектне документације за модернизацију линије Нови Сад – Суботица, кроз претприступне фондове помоћи (ИПА ИИ 2014-2020, ИПА 2015/038-442 развој сектора саобраћаја у Србији). Европска унија није имала намеру да се њена средства троше у неквалитетне радове, чијим урушавањем су страдали људи. Отуда, основано може да се сматра да је дошло до коруптивних договора и до угрожавања финансијских интереса Европске уније. Ова чињеница би могла да отвори врата Европском јавном тужилаштву, које је бескомпромисније, професионалније и одговорније од домаћег тужилаштва.
