Реч је о три њиве у државном власништву које су прешле у посед фирми „Pure fruit” и „Cherries and quinces”, чији су власници малолетни синови Александра Сенића од шест и девет година, а у којима је законски заступник Бојан Милетић, такође члан општинског већа као и Сенић, и као и Сенић закупац државних парцела у општини Рача.
Осим тога, Милетић је био и ликвидациони управник фирме „Радус” из Панчева, повезане са фирмом „Радус-БНС-ГП” која је учествовала у спорној изградњи постројења за прераду отпадних вода у Рачи, о чему је Пиштаљка више пута писала. Сенић је тужио Пиштаљку због писања о његовој улози у овој афери.
На проблематично учешће Сенића и Милетића у закупу државне земље недавно је указао и државни ревизор наводећи у свом извештају да ова двојица чланова општинског већа имају чак 26 уговора о закупу државних парцела – Сенић 23, а Милетић три. Сенић је после упозорења ревизора отказао закуп деветнаест парцела, па сада закупљује четири, међу којима је и она чији је сувласник, заједно са државом, његов отац.
Ревизор је установио неправилности и у поступку комасације на територији општине Рача, на шта су раније указивали житељи два села који су тврдили да је локално руководство на незаконит начин одузимало државну земљу.
Парцеле чији су власници Сенићеви синови и отац Министарство пољопривреде и општина Рача су 2019. године огласили за давање под закуп, да би две године касније подаци из катастра непокретности показали да је држава сувласник тек дела једне од три спорне парцеле. Наиме, једна парцела је у власништву фирме „Pure fruit”, друга је у поседу „Cherries and quinces”, а власништво над трећом деле Слободан Сенић, отац општинског функционера, фирма „Cherries and quinces” и држава.
Наравно, закупац државног дела ове треће парцеле такође су Сенићи, тачније Александар Сенић.
Како су државне парцеле прешле у власништво синова и оца функционера владајуће странке, у општини нису могли да нам објасне. Шеф одсека за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода, извршилац за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и развој села у општини Рача Драгана Прокић рекла је за Пиштаљку да не зна због чега су парцеле које су пре две и по године оглашене као државне сада у приватном власништву и објаснила да списак државних њива у Рачи не креира она, већ податке добија путем апликација од Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде. Навела је да она током конкурса за давање у закуп земљишта обавља само техничке послове, али да целим процесом руководи управа Министарства пољопривреде.
Ни в.д. начелника општинске управе Горан Максовић није могао да разјасни ову ситуацију. У одгвору на наша питања који нам је послао путем мејла, Максовић је написао да „предметне парцеле никада нису биле у својини и државини општине Рача, да истима општина није располагала ни управљала” и упутио нас да информације затражимо у катастру. У одговору нам је такође доставио и два решења о три спорне парцеле која сведоче да су оне биле конфисковане после Другог светског рата, а да су 1997. године враћене у приватно власништво.
Како су се ове парцеле 2019. године опет нашле на списку државне земље Пиштаљка није успела да сазна јер Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде није одговорила на питања, а у катастру су објаснили да за генезу власништва новинари морају да поднесу захтев и плате припадајућу таксу.
Мештани села Сепци и суседног села Сараново прошле године су изашли у јавност са оптужбама да је локално руководство на незаконит начин одузело више парцела тако што нису позивали наследнике на оставинску расправу, па је земљиште прешло у власништво државе. Такође мештани су се тада побунили и против најављене комасације, па је поступак заустављен.
Комасација је била и предмет контроле Државне ревизорске институције (ДРИ) која је пре мање од месец дана објавила извештај о ревизији пословања општине Рача. Ревизори су утврдили да одлуке о комасацији нису биле у складу са законом јер су донете „без сагласности власника и других носилаца права на најмање 51% површине подручја предвиђеног за комасацију”. Ове одлуке донела је Скупштина општине Рача на предлог општинског већа, наводи се у ревизорском извештају. Члан општинског већа и тада је био Александар Сенић.
ДРИ је такође утврдила да су двојица чланова општинског већа у 2020. години узимала у закуп државно пољопривредно земљиште посредством чак 26 уговора. ДРИ је послала писмо руководству општине о недостацима у пословању међу којима је и давање пољопривредног земљишта у закуп, да би општина у новембру обавестила да је један од закупаца раскинуо 19 уговора. Осталих седам и даље је на снази, а увидом у регистар Управе за пољопривредно земљиште јасно је да четири њиве у закупу држи Александар Сенић, а три други члан већа Бојан Милетић.
Бојан Милетић и Александар Сенић, осим што су колеге у општинском већу, су и повезана лица са приватним фирмама „Pure fruit” и „Cherries and quinces”. Наиме, власништво над „Cherries and quinces” по пола деле шестогодишњи и деветогодишњи синови Александра Сенића, а заједно са својим дедом Слободаном Сенићем два дечака имају и фирму „Pure fruit”. Александар Сенић је у обе фирме овластио Бојана Милетића да врши функцију скупштине друштва „у име и за рачун малолетних чланова друштва”.
Бојан Милетић био је и ликвидациони управник фирме „Радус” из Панчева, повезане са фирмом „Радус-БНС-ГП” која је учествовала у спорној изградњи постројења за прераду отпадних вода у Рачи о чему је Пиштаљка више пута писала. Наиме, „Радус-БНС-ГП” је регистрована на истој адреси на којој се до 2011. године налазила и фирма „Радус”, када је обрисана је из регистра. Занимљиво је да се у катастру ликвидирани „Радус” и даље води као власник дела зграде у којој је регистрован „Радус-БНС-ГП”.
Извештај ДРИ потврдио раније писање Пиштаљке
Државна ревизорска институција утврдила је и да је општина Рача непрописно трошила новац на гориво за службене аутомобиле јер током претходне две године није водила евиденцију о путним налозима. Пиштаљка је раније писала да су општински функционери са једним службеним аутомобилом у 2019. просечно дневно прелазили по 200 километара. Када смо од надлежних из општине тражили да нам доставе путне налоге, они су одбили правдајући се контролом ДРИ.
Ревизори су такође установили да је општинска управа током 2019. и 2020. године потрошила 102,95 милиона динара кршећи Закон о јавним набавкама, прописујући дискриминаторне услове и спроводећи тендере мимо плана јавних набавки, а скоро девет милиона динара потрошили су без спровођења поступка јавних набавки и запосленима исплатили најмање 1,06 милиона динара више од прописаног износа.
Ко је Александар Сенић
Александар Сенић је од 2012. до 2014. године био народни посланик Демократске странке. Пошто је Борис Тадић 2014. напустио ДС, Сенић је приступио његовој Социјалдемократској странци и поново је изабран за посланика. Две године касније, напустио је Тадићеву странку и са целим општинским одбором прешао у СНС. Потом је без конкурса постављен за директора Сектора за управљање изградњом у „Коридорима Србије“.
Снежана Ђурић Више на Пиштањка.Рс
